Sada njegov dobrotvorni fond finansira potragu za vakcinom, lečenje i dijagnostikovanje virusa korona, a sam Gejts poziva poziva da se ponovo uspostavi saradnja SAD sa Kinom. Osnivač „Majkrosofta“ i poznati milijarder-filantrop Bil Gejts izdvojio je 250 miliona dolara za borbu protiv pandemije virusa korona, na koju je upozoravao još 2015. godine, piše „Figaro“.
Nakon detaljnog proučavanja procesa nastanka epidemija, s obzirom na dugogodišnji rad njegove fondacije u borbi protiv bolesti i na stvaranju zravstvenog sistema u siromašnim zemljama, osnivač „Majkrosofta“ jedan je od retkih koji su predvideli neizbežan razvoj pandemije.
S tim u vezi, trenutno je na društvenim mrežama sve više popularno njegovo predavanje „TED“ iz 2015. godine, na kojem Gejts ističe da nova „svetska katastrofa“ neće biti povezana s nuklearnom bombom, već sa virusima. Na video-snimku predstavljen je virus koji veoma podseća na patogen kovid 19.
„Ukoliko nešto uništi više od 10 miliona ljudi u narednoj deceniji, to će, verovatno, pre biti izuzetno zarazan virus, nego rat“, izjavio je preduzetnik, upozoravajući da svet nije spreman na takav izazov.
Ipak, on je bio optimističan u pogledu mogućnosti međunarodne zajednice da „izađe na kraj s tim zadatkom“, ukazujući na informaciona sredstva i otkrića u biologiji, koja mogu da omoguće razvoj lekova i vakcine.
„Međutim, (da bi se to desilo) neophodan je globalni pristup u oblasti zdravstvene zaštite“, istakao je milijarder.
Bil Gejts je, pet godina kasnije, bio „zapanjen“ time što je predvideo scenario koji se razvija pred našim očima.
On se vraća ideji „globalnog odgovora“, podsećajući međunarodnu zajednicu (posebno pod okriljem G20) na nužnost ujedinjenog fronta za koordinaciju zajedničkih napora, koji će biti „presudan“ za pobedu nad virusom.
Gejts je odluku američkog predsednika Donalda Trampa da privremeno obustavi finansiranje Svetske zdravstvene organizacije nazvao „veoma opasnom“. Izvršni direktor Fonda Mark Suzman je, sa svoje strane, SZO nazvao „veoma pouzdanim partnerom“ i istakao potrebu za saradnjom sa Pekingom, gde Fond ima veliki biro.
Francuski list ističe da se Gejtsov pristup ne dopada svima: u Vašingtonu njegov pristup smatraju naivnim. Istovremeno, ideja Fonda za osnivanje Globalnog tehničkog odbora (na primer, pod pokroviteljstvom G20) za određivanje raspodele ─ ko će prvo primiti vakcinu, trebalo bi da postane predmet burnih diskusija. Trampova administracija instinktivno se boji bilo kakve nadnacionalne vlasti u tom pitanju i ne žuri da se vrati saradnji sa Kinom koja se, uprkos odgovornosti za izbijanje virusa, pozicionirala kao novi lider u stvaranju „globalnog poretka u zdravstvu“.
Doprinos Bila Gejtsa ravnoteži snaga koje se bore protiv epidemije je apsolutno zadivljujući. On odražava ustaljenu američku tradiciju filantropije, koja podstiče uspešne ljude da daju dug svoj zajednici. Pored toga, on potvrđuje pojavu „nedržavnih“ kolosalnih snaga na svetskoj sceni: među glavnim finansijskim donatorima SZO je Fond Bila i Melinde Gejts, dok su Kina i Evropa daleko iza, zaključuje „Figaro“.
Gejts ─ guru informatičke ere u nastajanju
Gejts, naravno, pažnju javnosti nije privukao svojim filantropskim radom. Osnovavši sa svojim prijateljem Polom Alenom softversku kompaniju „Majkrosoft“ 1975. godine, Gejts će dvadesetak godina kasnije postati guru informatičke ere u nastajanju.
Osim ogromnog bogatstva koje ga je vinulo u vrh liste najbogatijih ljudi sveta, Gejts i njegov „Majkrosoft“ imali su ključnu ulogu u tranziciji sveta iz analognog u digitalno doba.
Početkom 21. veka, Gejts je odlučio da svoje bogatstvo uloži u humanitarni rad, pa je, zajedno sa suprugom Melindom, osnovao Gejts fondaciju i postepeno počeo da se povlači iz direktnog upravljanja „Majkrosoftom“. Tako se 2000. povukao iz svakodnevnog upravljanja kompanijom, a od 2008. ne radi puno radno vreme. Od 2014. nije predsednik „Majkrosofta“, da bi se pre nekoliko nedelja potpuno povukao iz kompanije.
Gejts je počeo sve više da se posvećuje filantropiji i humanitarnom radu. Njegova fondacija tesno sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom na nekoliko velikih projekata suzbijanja zaraza, kao što je dečja paraliza, a u saradnji sa jednim od osnivača Gugla, Larijem Pejdžom, finansirao je istraživanja za pronalazak jedinstvene vakcine protiv gripa. Takođe finansira istraživanja za brobu protiv Alchajmerove bolesti.
