Poput mnogih Rusa, i Viktor Volkov je za vreme pandemije virusa korona sa porodicom prešao u svoju vikendicu.
On radi kao snimatelj u Moskvi. Njegova majka Ana Vasiljevna zaposlena je u jednoj moskovskoj kompaniji kao kurir, ali je zbog korone trenutno bez posla. Supruga Olga Malak je iz Poljske. Radi kao prevodilac. Njena profesija joj omogućava rad od kuće.
„Hvala bogu da postoji tako blagosloveno mesto u prirodi, tišina, mir, pusto, lepo vreme. U Moskvi je, verovatno, užasno zbog onoga što se dešava. Jadni ljudi su zatvoreni u četiri zida, ne izlaze napolje i verovatno polako lude. Oni više ne znaju šta da rade. Ovde je sve dobro. Jedini problem je što je zbog svežeg vazduha uvek dobar apetit, a namirnice se nekako sumnjivo brzo potroše“, kaže Ana Vasiljevna.
Volela bi, kaže, da se vrati u grad do majskih praznika.
„Nadam se da situacija sa virusom kod nas nije toliko ozbiljna i da će proći bez proglašenja vanrednog stanja. Kao i svi optimisti, verujem da ćemo sve to prevazići i da će sve biti u redu“, dodaje ona.
Viktoru, takođe, prija život na selu. Vreme provode u šetnjama kroz prirodu, uređujući kuću i okućnicu, slušajući stare gramofonske ploče i zabavljajući se uz društvene igre. Mama Ana gotovi ruske specijalitete i okupljaju se oko trpeze gde vode duge porodične razgovore.
„Ovde je osećaj da uopšte nema virusa. Kao da se to dešava negde tamo, jer ovde nema ljudi – mali broj njih dolazi, uglavnom vikendom. Ovde za vikend dolaze Kalužani, ponekad Moskovljani. Vazduh je fantastičan!“, kaže Viktor.
Olga trenutno radi od kuće, iz sela. Dopada joj se kaže ova atmosfera i teško joj je i da zamisli da se posle života na selu vrati u kancelariju i grad.
„Ne mogu da kažem da ovde mnogo ljudi šeta, što je u principu dobro, jer ne morate stalno da razmišljate o tome da ćete negde „zakačiti“ virus, da ćete nešto dotaći, da morate da držite nekakvo rastojanje. Ovde su veća prostranstva...“, priča Olga.
Ima sreću, dodaje, što kao prevodilac svoj posao može da radi sa bilo kog mesta i što je korona nije ostavila bez posla.
„Selo je toliko udaljeno, nalazi se u šumi, da ne stižu sve vesti o virusu korona. Život teče svojim tokom, uobičajenim, nikakve promene se ne osećaju. U selu smo već četiri nedelje i u Moskvu, na sreću, ne moramo često da odlazimo. Sve obavljamo na daljinu... Ovde je sve mnogo jednostavnije. Odavde se može otići do prodavnice u najbliži grad, u Kalugu. Takvo je zapravo prvo iskustvo dugog boravka u selu. Obično smo dolazili samo vikendom i nikada nismo ovde proveli toliko vremena“, ispričala je Olga.
