„Resursna baza ovog gasovoda nalazi se u Norveškoj. Međutim, Norveška se nalazi u piku proizvodnje gasa i ne može da je poveća kako bi gas poslala Poljskoj. Zbog toga će ’Baltički gasovod‘ najverovatnije norveški gas, koji se trenutno šalje Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope, preusmeriti ka Poljskoj. Tačnije, zbog izgradnje ’Baltičkog gasovoda‘ doći će do povećanja količine ruskog gasa u Nemačkoj. Kako veći značaj u EU ima Nemačka od Rusije, to znači da će Rusija ojačati odnose sa jednom od vodećih zemalja u EU“, rekao je Stanislav Mitrahovič, glavni ekspert Fonda za Nacionalnu energetsku bezbednost i naučni saradnik Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.
Prema mišljenju ruskih eksperata, izgradnjom „Baltičkog gasovoda“ ruski interesi nisu ugroženi. Poljska je već ranije obelodanila svoje namere da se do 2022. godine oslobodi „zavisnosti od ruskog gasa“, što se preko ovog gasovoda može postići dopremanjem norveškog gasa u Poljsku. Moguće je, saglasni su eksperti, da dođe do smanjenja tranzita ruskog gasa kroz Poljsku ili da se pojave zahtevi od strane Varšave da Moskva ponudi ugovor o tranzitu gasa preko poljske teritorije pod boljim uslovima, ali je to malo verovatno.
„Baltički gasovod” — obezbediće Poljsku, ali ne u Nemačku
Predviđeno je da „Baltički gasovod“ bude dužine 275 km i da poveže Poljsku i Dansku, kako bi se na taj način dopremao gas iz Severnog mora. Glavnu ulogu u obezbeđivanju projekta za ovaj gasovod imaće nemačka kompanija „Juropajp GmbH“, a prema zvaničnim informacijama, rad na pripremi neophodnih materijala već je u toku. U Nemačkoj i Francuskoj je u toku proizvodnja čelika i limova za izgradnju morskog dela gasovoda, a uskoro će biti započeta i proizvodnja cevi. Pretpostavlja se da će gasovod imati kapacitet do 10 milijardi kubnih metara, a naručioci projekta su poljski „Gas sistem“ i operater „GTS Danska enerdžinet“.
„Baltički gasovod“ je projekat koji je započet 2001. godine kada su danska kompanija „Dong“ i poljska kompanija „PGNiG“ potpisale sporazum o izgradnji gasovoda. Međutim, ovaj projekat je bio zaustavljen iz ekonomskih razloga.
„Ovaj projekat ima dugu istoriju. Baltički gasovod je na početku imao probleme sa finansiranjem i određivanjem gde će biti njegova krajnja tačka. Radi se o tome da ako bi se ovaj gasovod produžio i na ostale zemlje, van granica Poljske, za njega bi bilo lakše da dobije novac za finansiranje iz evropskih fondova. Tačnije, on bi tada dobio status transevropske mreže, a za projekte te vrste postoje određene olakšice“, rekao je ekspert.
Iako Poljska planira da na svojoj teritoriji izgradi interkonektor, za sada nisu razrađeni planovi o produžetku „Baltičkog gasovoda“.
Interesantno je da je projekat za izgradnju ovog gasovoda oživljen 2007. godine, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin održao govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koji su zapadni političari tumačili kao obnavljanje hladnoratovskih protivrečja. Eksperti podsećaju da je Poljska tradicionalno antiruski nastrojena, te da je u ovom govoru videla pretnju i odmah počela da razrađuje planove kako da se oslobodi „ruske energetske zavisnosti“ i time poveća „imaginarnu“ bezbednost.
Rusija dala zeleno svetlo za izgradnju
Iako se prema projektu grane „Severnog toka 2“ i „Baltičkog gasovoda“ ukrštaju, nedavno je javnosti postalo poznato da nikakvih prepreka za realizaciju ovog projekta nema i da su dobijene sve neophodne dozvole za rad. Poljski operater gasovoda „Gaz-Sistem“ saopštio je da je postignut dogovor o preseku grana sa „Severnim tokom“ i „Severnim tokom 2“.
„Rusija se nije protivila ovom projektu, jer je Danska na kraju dala saglasnost za izgradnju dela ’Severnog toka 2‘ u svojoj isključivoj ekonomskoj zoni mora“, podseća ekspert.
„Baltički gasovod“ ne predstavlja posebnu pretnju za bilo čije interese, ni ruske ni američke, i za sada se može opisati kao „poljski nacionalni projekat“, smatraju eksperti.
