00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Šta sanjamo u vreme pandemije virusa korona?

© Foto : PiksabejKošmari
Košmari - Sputnik Srbija
Pratite nas
Društvene mreže „gore“ od objava okupljenih pod heštegom #pandemicdreams, gde korisnici razmenjuju najneobičnije snove i noćne more, kao i iskustva sa snovima koji su obeleženi strahom, nesigurnošću i nekim novim svetovima...

Da li teško zaspite, ružno sanjate, budite se nenaspavani i nervozni? Sigurno je da niste jedini. Stresne informacije koje naš mozak pokupi i akumulira tokom dana, manifestuju se i u vidu noćnih mora.

Stručnjaci ističu da je to u ovoj situaciji sasvim normalna pojava, piše Si-En-En.

Nesanica ilustracija - Sputnik Srbija
Dramatični podaci o broju ljudi koji pate od nesanice – šta su uzroci
„Vrlo je moguće da naš mozak traži manje stresno razdoblje. Baš kao kad ne možete da se opustite i pokušavate da mislite o o lepim stvarima i događajima“, ističe prof. dr Meir Kriger sa Univerziteta Jejl.

Stručnjaci, ipak, ne mogu sa sigurnošću da kažu zašto sanjamo.

„Postoji jedna evolucijska teorija prema kojoj mozak koristi snove kako bi iskušao različite scenarije koji bi u stvarnom životu bili riskantni ili preteći po život“, kaže profesor psihologije Džejson Elis, sa Univerziteta Nortumbrija.

Druga teorija je ona o „sakupljanju sećanja“ koja sugeriše da tokom sna naš mozak vrti nove informacije koje je prikupio tokom dana i oblikuje ih u nova sećanja ili ih pak jednostavno slaže i pridodaje onome što već znamo.

​„Kad posmatramo ljudski mozak tokom sna, vidimo razliku između faza u kojima neko sanja i u kojima ne sanja“, dodaje profesorka.

Treća teorija možda i najbolje objašnjava „beg“ i koja bi u neka bolja vremena objasnila san kao „regulaciju raspoloženja“. San tu dođe kao način rešavanja problema koje iskusimo tokom dana, prenosi RTS.

​Zato, tokom pandemije ništa neobično nije sanjati detinjstvo i neka srećnija vremena. To je samo mehanizam kojim se branimo od crnih vesti s kojima se suočavamo tokom dana. Noćne more su rezultat upravo tih vesti, idu u prilog teoriji o prikupljanju i procesiranju informacija.

Neki od saveta koje nude stručnjaci su da ugasite mobilne telefone par sati pre odlaska na spavanje, kao i da ne gledate u bilo kakav ekran.


Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala