To je najavila direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai, koja je za Tanjug izjavila da će od iznosa namenjenog Srbiji, oko 40 odsto novca biti usmereno kao podrška preduzećima zbog situacije sa pandemijom.
Za domaća preduzeća opredeljeno je oko 400 miliona evra, a za kredite mogu da apliciraju pored mikro, malih i srednjih firmi i velike kompanije, kao i državna preduzeća kojima se za sada na raspolaganje stavlja oko 150 miliona evra.
U godinama za nama EBRD je izdvajao oko 150 miliona u Srbiji za kreditnu podršku i dodatno oko 100 miliona evra za finansiranje uvoza i izvoza.
„Ove godine očekujemo da će biti 300 do 350 miliona evra. Očekujem da ćemo potpisati prve ugovore prve nedelje maja ove godine“, navela je Žužana Hargitai.
Ona je podsetila da je prošle nedelje EBRD pokrenuo projekat savetodavnih usluga za gradove u Srbiji jer se bliži revizija godišnjih budžeta, a kako bi gradovi i opštine mogli da preusmere novac u borbu protiv korone.
„Imamo već konsultante koji bi mogli raditi, na primer, sa šest gradova u Srbiji da im pomognu“, dodala je ona.
Žužana Hargitai objašnjava da su gotovo svi investitori kojima je EBRD obezbedio podršku za ulaganje u Srbiji nastavili sa realizacijom investicija u ovoj godini, osim jedne investicije stranog ulagača koji će nastaviti kada se aktuelna kriza umiri.
Pregovara se, kaže, i finansiranje sektora za upravljanje čvrstim otpadom pa EBRD nudi državi da prva tranša kredita bude usmerena na lokalna komunalna preduzeća.
Direktorka EBRD za Zapadni Balkan kaže da su mere koje je Srbija usvojila važne kako bi mikro, mala i srednja preduzeća, koja su najosetljivija, imala mogućnost da prežive. U tom kontekstu podsetila je i na mere koje je donela Narodna banka Srbije kako bi se podržao ceo privredni sektor u zemlji.
„Šta će biti na kraju krize i koliko loših kredita - NPL, to će se videti na kraju, zato treba pomoći i bankama da se bore sa posledicama sadašnje krize“, rekla je Žužana Hargitai i navela da EBRD može zajedno sa Vladom Srbije da radi na odobravanju sredstava kroz garantnu šemu.
Inače, od ukupnog iznosa od tri milijarde evra, Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi.
Pročitajte još:
