Poziv je upućen inovaticiono-tehnološkim kompanijama, da svoju kreativnost usmere ka što efikasnijoj borbi protiv novog korona virusa.
Pojedine domaće kompanije samoinicijativno prave prve improvizivane respiratore, organizuju se u grupama na društvenim mrežama poput “Vizionari Srbije” i razmenjuju važna iskustva. Roboti koji opslužuju bolesne, dronovi koji ih nadleću i prate opšte stanje u toku virtuelne vizite, termovizijske kacige za merenje temperature, sve su to pojave u modernim bolnicama u Kini i Južnoj Koreji, gde tehnologija doprinosi bržem nadgledanju obolelih, uz povećanu zaštitu zdravstvenih radnika. Sve snage uperene su ka inovacijama i razvoju tehnologije za potrebe medicine, jer je to prioritet u ovom teškom periodu pandemije.
Do pre nekoliko meseci zvučalo bi neverovatno, ali prvi domaći respirator, dugotrajne maske sa specijalnim filterima i mnoge druge inovacije dela su iz srpske „kuhinje znanja”. Inovativnost domaćih kompanija pri pravljenju vizira uz pomoć 3D štampača već daje značajne rezultate, čitava zajednica inovatara mobilisana je i posvećena jednom cilju - prevazilaženju i ublažavanju posledica infekcije izazvane novim korona virusom.
„Bezbednost na prvom mestu”
Staro pitanje, ali i novi izazovi, hoće li tehnologija biti dobar sluga ili loš gospodar? Trilioni dolara za bezbednost, borbu protiv terorizma, mir u svetu, ne samo da nisu dovoljni, već su i beskorisni i nemoćni protiv najmanjeg „neptijatelja” na svetu. Bez jednostavnih rešenja - discipline i solidarnosti, pokazalo se da ni najveći zdravstveni sistemi i tehnološki „tigrovi” ne mogu da izdrže udar.
Podaci su danas najvažnija stvar u modernom svetu komunikacija, marketingu i svakom biznisu. U jeku izbora i velikih političkih igara, tehnologija koja omogućava apsolutan uvid u ponašanje, kretanje i izbore pojedinca dobija posebnu vrednost, od onih sitnih iformacija u koju prodavnicu idemo do nekih krajnje privatnih. Ne postavlja se samo pitanje bezbednosti već i pitanje slobode. Zvuči zastrašujuće? Ne bi bio prvi put da se u ime sigurnosti zajednice uvode restrikcije na individualnom nivou.
U pojedinim zemljama, ljudi su radi opšteg očuvanja zdravlja morali da pristanu da se njihovo kretanje konstantno prati. Takozvane aplikacije za praćenje kontakata služe da se u svakom momentu potencijalni novozaraženi obavesti da se testira što pre i da se nalazio u opasnoj zoni. Granica između privatnosti, opšte sigurnosti i ulaska na mala vrata potpunog monitoringa ljudskog ponašanja nije kristalno čista. Nije prvi put da se na uštrb lične “sajber” bezbednosti poziva na opštu bezbednost, u smislu što bolje kontrole pandemije. Jedino pitanje je koliko će biti teško da se jednom dato pravo velikim privatnim kompanijama u smislu praćenja našeg ponašanja i kretanja nakon ove krize oduzme. U ovom momentu izgleda, kako reče Makijaveli, cilj i pored svega opravdava sva sredstva, pa i drastične mere sajber praćenja.
„Globalizacija za početnike”
Možda je najbolji dokaz i definicija globalizacije pandemija izazvana korona virusom. Neko bi rekao da je “španska groznica” pre 100 godina imala sličnu brzinu širenja, ali u to vreme je pre svega bila uzrokovana povratkom vojnika u domovine sa različitih kontinenata iz Prvog svetskog rata. Proces globalizacije omogućio je veću povezanost među ljudima, bržu razmenu ideja, tehnologije i ekonomski napredak. Međutim, danas stojimo pred jednim velikim izazovom i mnoštvom pitanja. Koliko nam je ubrzanje u ekonomskim zahtevima i stilu života nametnulo stalna putovanja, najčešće avionom i blizak kontakt između ljudi koji su inače hiljadama kilometara udaljeni jedni od drugih. Naličje ovakve komunikacije je ekstremno brzo širenje novog korona virusa.
O ovoj temi u emisiji „Tehnogram“ govore Ivan Jevtović, direktor Instituta za inovacije i razvoj, putem “Skajpa” uključuje se Nikola Krstić inovator maski sa HEPA filterom, a telefonski će se pridružiti u razgovor Dušan Ćalić - inovator palete za dezinfekciju sa ultra ljubičastim zračenjem i Nikola Vučićević - Inovator kabine za dezinfekciju na javnim mestima.
