„Ključni zadatak OPEK+ i Rusije je da se smanji brzina punjenja skladišta nafte u svetu, jer postoji rizik da ako se ona budu punila ovim tempom, za 20 miliona barela dnevno, onda će do kraja juna-jula, skladišta u potpunosti biti ispunjena, a tada cena nafte može da spadne na nulu. To se dešava jer je tržište nafte tako organizovano, da dobar deo ovog energenta kupuju spekulanti i trgovci po niskoj ceni kako bi je kasnije prodavali po visokoj“, rekao je Aleksej Belogorjev sa Instituta za energetsku strategiju.
Nafta više zavisi od korone nego od OPEK-a
Prema rečima eksperata, postignuti sporazum uzima u obzir predviđanja da će se već u aprilu-maju potražnja za ovim energentom smanjiti na 20-25 miliona barela u odnosu na uobičajne vrednosti, pa zemlje proizvođači nastoje da izbegnu dalje urušavanje cena.
„Oštro sniženje potražnje dovodi do toga da naftne kompanije nemaju kome da prodaju naftu i da će biti prinuđene da je prodaju za bescenje. U tom slučaju cena nafte marke ‘Brent’ biće ispod 20 dolara, a ‘Ural’ ispod 10“, objašnjava ekspert.
Maksimum koji je moguće postići je usporavanje tempa punjenja skaladišta nafte. Procene su da ako potražnja počne da raste od jula, onda će u drugoj polovini godine na račun smanjenja proizvodnje za 10 miliona barela koja se trenutno planira, zalihe skladišta početi brzo da se prazne, pa je do kraja godine moguće očekivati rast cena do 50 dolara po barelu. Međutim trenutno u uslovima smanjene potražnje cene će ostati u okvirima 30-40 dolara po barelu.
Ipak ekspert podseća da cene nafte mogu i kratkoročno da porastu, ali da je to posledica delovanja spekulanata koji zarađuju nekada na rastu, a nekada na padu cena. Oni koji zarađuju na rastu cena nafte, mogu da se potrude da ona dnevno previsi i 40 dolara po barelu, ali mesečni prosek, svakako ostaje ispod 40 dolara.
Dometi sporazuma OPEK+ ograničeni
Belogorjev ističe da su dometi postignutog dogovora u okviru OPEK+ ograničeni, jer je osnovni problem što u ovom sporazumu ne učestvuju Kanada, SAD i Norveška. SAD nemaju mehanizme da deluju na federalnom nivou, a Tramp nema ovlašćenje da ograničava proizvodnju nafte.
„Izvoz nafte je moguće ograničiti, to može da uradi npr. komisija Teksasa ili kanadska pokrajinske komisije, ali one su obavezane da o tome postignu dogovor sa kompanijama. Krupne kompanije su protiv ograničenja proizvodnje, dok su za nju male kompanije, ali ovde se već radi o sukobu interesa kompanija u okviru Teksasa na primer ili provincije Alberto. Generalno, bez učešća SAD, Kanade, Norveške i Brazila, teško je da se uspostavi balans između ponude i tražnje“, objašnjava ekspert.
Korona svima šteti, pa i nafti
Eksperti objašnjavaju da veliki uticaj na tržište nafte ima i virus korona, koji je i glavni uzrok smanjenja potražnje. Zbog toga ni arapska nafta koja je dampingovana na evropskom tržištu, nije nailazila na odgovarajuću potražnju čak i u uslovima niskih cena.
Glavni problem je činjenica da je faktor ponude prestao da igra glavnu ulogu jer ni njeno smanjenje ne može da utiče na cenu nafte. Sada važniju ulogu ima faktor potražnje. Ovim agrumentima eksperti objašnjavaju razlog zašto dogovor o smanjenju proizvodnje nafte nije postignut na sastanku OPEK + početkom marta.
„Zvanično objašnjenje se sastoji u tome da se situacija na tržištu značajno promenila. Kada su vođeni pregovori, svi su smatrali da će mere karantina zbog korona virusa u neznatnom stepenu uticati na Evropu, a praktično izbeći SAD. Mnoge zemlje su smatrale da je reč o čisto kineskom problemu. Ova interpretacija je sporna, jer je već početkom marta postalo jasno da se situacija kreće u lošem pravcu, ali su početkom marta postojale dovoljno optimistične ocene u odnosu na potražnju. Niko nije očekivao da će se potražnja urušiti u aprilu-maju i smatralo se da će uticaj OPEK + biti odlučujući faktor“, rekao je ekspert.
Još uvek je rano za prognoze, ali dok na snazi budu mere karantina u glavnim zemljama potrošačima, efektivnost bilo kog delovanja OPEK+ bića ograničena, ističu eksperti.
Pročitajte još:
