Naučnici kažu da ne veruju u čuda, ali veruju u genijalne sposobnosti pojedinca i nesvakidašnju ljudsku kreativnost. Ipak, annus mirabilis, odnosno „godine čuda“ zabeležene su i istoriji i u nauci.
„Prvo nam je podario Isak Njutn. Nije svetu podario jedno, dva, već tri vanvremenska otkrića koja su promenila sve što mislimo o ovom svetu i za sva vremena promenila svet u kome živimo. Isto to je 1905. ponovio Albert Ajnštajn“, kaže za RTS dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku.
Ta zlatna 1666. je godina u kojoj je Londonom vladala kuga. Isak Njutn je imao 23 godine, tek je diplomirao i iz Kembridža se od epidemije sklonio u rodnu kuću udaljenu 100 kilometara od grada. I tu je proveo dve godine, tokom kojih je došao do značajnih otkrića o kojima svedoče i njegove lične beleške.
„Završio je svoja ispitivanja koja su dovela do razumevanja analize – dela matematike koji opisuje kako se stvari menjaju u prostoru i u vremenu – osnova sve moderne nauke“, dodaje Bogojević.
I temelji za drugo veliko otkriće, univerzalni zakon gravitacije i mehanike postavljeni su baš u toj godini, kada se rodila početna ideja. Podstaknut jabukom u svom dvorištu, razmišljao je o tome koja sila čini da plod padne na zemlju.
„Jabuka u dvorištu je stvarno postojala. Rasad te jabuke je presađen i nalazi se i dan-danas ispred Kembridža. Njutn je, to znamo iz njegovih beleški, o kretanju tela, o padu razmišljao i na primeru jabuke, između ostalog, ali mu nikada nije pala na glavu. Mada, lepo zvuči“, naglašava dr Aleksandar Bogojević.
Treća stvar koju je Njutn otkrio tokom izolacije, jeste priroda svetlosti i boja kojom je postavio osnove optike.
„Pravio je niz veoma čudnih eksperimenata. Između ostalog, bo je iglom svoje oko. Srećom, nije ostao slep. Ništa nije saznao, ali ga je interesovala priroda vida, priroda svetlosti. On je veliku tajnu svetlosti otkrio kada je puštao sunčevu svetlost kroz prizmu. Ona bi se razložila u dugine boje i on je nastavio dalje eksperimente. On je video da je bela boja zapravo mešavina, a ne primarna boja“, navodi sagovornik.
Da nije bilo ovih otkrića, današnji svet ne bi bio ovakav kakvog ga poznajemo, ne bi postojali mnogi uređaji. Međutim, izolacija nije osnovni uzrok zbog koga je došlo do značajnih rešenja.
„Poslušajmo samog Njutna. On nam je rekao šta je ono zbog čega je on došao do otkrića do kojih je došao. Prvo je, da ako je video dalje od drugih, to je samo zato što je stajao na ramenima velikana. I to je osnovni kredo nauke. Drugi razlog njegovog uspeha, bar po samom Njutnu, jeste to što je bio uporan. Teško je biti intelektualni martonac. To je ono što je Njutn bio“, smatra dr Bogojević.
Upornost i nasleđe pomogli su i Njutnovim sledbenicima da dođu do novih saznanja takođe, u nesvakidašnjim uslovima.
„Prvo rešenje Ajnštajnovih jednačina je dao Karl Švarcšild u veoma čudnim uslovima. U toku najgorih borbi u Prvom svetskom ratu, u rovovima na jugoistočnom frontu“, napominje direktor Instituta za fiziku.
Sto godina kasnije, zbog tog rešenja drugačije posmatramo crne rupe u svemiru i danas zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji i gravitacionim teleskopima vidimo različite aspekte realnosti, a sva ta otkrića nastala su zahvaljujući velikim umovima koji su stvarali i tokom izolacije.
Pročitajte i:
