Naučnik kome je u mladosti otkrivena amiotrofna lateralna skleroza, zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, svetsku slavu stekao je svojim radom na „crnim rupama“ i teoriji relativiteta, a tokom karijere razotkrio je neke od najzamršenijih tajni kosmosa.
Profesor Milutin Blagojević, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku i vodeći srpski stručnjak u oblasti teorije gravitacije kaže da je Stiven Hoking bio veliki fizičar koji je u svom radu često imao neobične ideje po kojima je i postao poznat.
„Crne rupe“ bile su ključna oblast Hokingovih istraživanja, nastavlja profesor, i za Sputnjik objašnjava šta one zapravo znače.
„Grubo rečeno to podrazumeva da, kada su ispunjeni neki fizički uslovi, nastaje situacija da jedno telo ima tako jaku gravitaciju da ako mu se neki drugi objekat suviše približi, on mora da padne na njega. Hoking je u istraživanju „crnih rupa“ postigao određene rezultate i svakako će nedostajati u rešavanju te pomalo egzotične problematike“, ocenjuje profesor Blagojević.
Jedan od Hokingovih ranih zaključaka je, dodaje profesor, pomalo iznenadio svet.
„On je zaključio da tokom procesa stvaranja i života crne rupe može da dođe do situacije da se ona raspadne zbog kvantnih efekata. To su oni efekti koji su vezani za mikrofiziku, za ono što obično znamo kao nuklearnu ili fiziku elementarnih čestica, odnosno ono što je najsitnije u materiji. Dakle, dolazi do raspada crne rupe i u tom procesu se gubi informacija, odnosno fizički sistem u kome se to dešava pre i posle toga nema istu količinu informacija o fizičkim događajima. To je jedan neočekivan zaključak o kome se puno diskutovalo i do danas to nije razrešeno do kraja. U tom smislu, to je jedan od problema koji će ostati u nasleđe narednoj generaciji, da tu situaciju do kraja razreši“, napominje profesor Blagojević.
Prema rečima Branislava Cvetkovića, višeg naučnog saradnika Instituta za fiziku, vrlo je interesantna podudarnost datuma Hokingove smrti i dana rođenja čuvenog fizičara i dobitnika Nobelove nagrade — Alberta Ajnštajna.
„Suština Hokingovog istraživanja je u tome da je on prvi primetio da je Opšta teorija relativnosti, koju je zasnovao Albert Ajnštajn, jedna nekompletna teorija, u smislu da ona ima probleme sa mestima gde se prostor i vreme susreću sa takozvanim singularitetima, kako na kosmičkoj skali, tako i na skali ’crnih rupa‘. Dakle, Stiven Hoking je primetio da se Opšta teorija relativnosti ne može tako lako ujediniti sa kvantnom mehanikom, koja je takođe jedna značajna teorija koja je obeležila čitav 20. vek u fizici“, objašnjava Cvetković.
Kako kaže, Hoking je verovatno najpoznatiji fizičar na svetu koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu, a razlog leži u tome da je izostala eksperimentalna verifikacija njegovog teorijskog rezultata.
„Ukoliko se Nobelova nagrada dodeljuje za oblast teorijske fizike, ono što predstavlja neki teorijski rezultat mora da dobije i svoju eksperimentalnu potvrdu. Primera radi, iako je Piter Higs odavno teorijski postulirao čuvenu ’Higsovu česticu‘, Nobelovu nagradu je dobio tek pedeset godina kasnije, kada je njeno postojanje eksperimentalno verifikovano u CERN-u“.
Hoking je, ističe Cvetković, bio fizičar za kog se može reći da je odškrinuo prozor u kvantnu teoriju gravitacije i bavio se veoma malim efektima koji nama, sa stanovišta eksperimentalnih aparatura kojima na Zemlji raspolažemo, nisu dostižni.
„To ’Hokingovo zračenje‘ koje emituje crna rupa, a po kome je on najpoznatiji, ima izuzetno nisku temperaturu koja je daleko niža od temperature koja vlada u kosmosu i praktično je nemerljiva, ne samo sa sadašnjim instrumentima, već će to biti i mnogim generacijama koje će doći iza nas. Zato on nije mogao da dobije Nobelovu nagradu, iako svi duboko veruju da su njegove formule tačne“, zaključuje Cvetković za Sputnjik.
