Stručnjaci upozoravaju: Moguće oluje i uragani

Poslednji izveštaj meteorologa Metjua Kapučija iz „Vašington posta“ izazvao je uzbunu zbog objave da je temperatura vode u Meksičkom zalivu za tri stepena Celzijusa viša od prosečne.

On je napomenuo da je 2017. godina, kad su uslovi bili slični današnjim, bila natprosečna po broju tornada i tada je teksašku obalu Meksičkog zaliva pogodio uragan 4. kategorije „Harvi“.

I Ben Nol, meteorolog novozelandskog Nacionalnog instituta za vodena i atmosferska istraživanja takođe je skrenuo pažnju na rast temperature mora u Meksičkom zalivu, nekoliko dana pre Kapučijevog izveštaja.

Kapuči je objasnio da su teksaški gradovi Bronsvil, Korpus Kristi i Hjuston imali rekordno topao mart mesec, kao i i Nju Orlins u Luizijani, Mobil u Alabami i nekoliko gradova na Floridi.

„Prosečne temperature morske površine u Meksičkom zalivu bile su znatno više u poslednjih nekoliko godina, ali su još više naglo porasle u poslednjih nekoliko meseci“, objasnio je Kapuči.

​Toplija voda snabdeva atmosferu dodatnom toplotom i vlagom i stvara energiju da „podigne džepove toplog vazduha iznad hladnijih slojeva“, objasnio je on.

„To, u teoriji, favorizuje jače i raširenije pljuskove i grmljavinske oluje i pomalo povećavaju šanse za pojavu uragana“, ocenio je Kapuči.

Osim toga, toplije temperature vode povećavaju šanse za tropske ciklone, ali prema rečima istraživača uragana Filipa Klocbaha sa državnog Univerziteta u Koloradu, to nije toliko važno kad je reč o eventualnoj pojavi uragana.

​„Temperature morske vode više od normalnih mogle bi pomoći uraganima da dostignu viši nivo intenziteta, ali uopšteno, temperature nivoa morske vode nisu ključni faktor za uragane u ovom regionu“, rekao je Klocbah napominjući i uslove poput udara vetra, suvog vazduha i druge poremećaje koji mogu suzbiti stvaranje ili pojačavanje uragana.

Uprkos upozorenju, Kapuči je zaključio da je teško prognozirati šta će olujne sezone doneti Sjedinjenim Državama. Istovremeno, temperature površine mora u Meksičkom zalivu su stvarni faktor zbog kog se „određeni događaji verovatnije događaju i/ili postaju intenzivniji nego što bi bili inače“.