START 3, poslednji veći sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između Moskve i Vašingtona, ističe u februaru 2021. godine, ali odredbe omogućavaju da se produži pet godina, ako se obe strane saglase. U suprotnom, propast ovog sporazuma mogao bi da dovede do nove trke u naoružanju.
„Bez obzira na pandemiju virusa korona, relevantnost spoljnopolitičke agende je još važnija – moramo zaštititi svet od nuklearne pretnje, od moguće katastrofe. Naša država preduzima sve potrebne mere za produženje ugovora START 3. Ako govorimo o šansama za njegovo produženje, mislim da svest o toj potrebi postepeno dolazi i do Sjedinjenih Država. Reći da je pitanje rešeno – preuranjeno je, ali razumevanje potrebe za produženjem postepeno dopire i do američkog rukovodstvaa. Stoga mislim da pregovarački proces može preći u aktivnu fazu“, rekao je za Sputnjik Jurij Švitkin, zamenik predsednika Komiteta Državne odbrane za odbranu.
Ima li šanse za produženje ugovora START 3
Moskva je dala predlog da se bezuslovno produži START 3, dok Vašington želi da sa Rusijom i Kinom zaključi novi „veliki sporazum“ o kontroli strateškog naoružanja i traži da se u novi dogovor uključi i rusko naoružanje, čiji je razvoj u toku, što je za Rusiju neprihvatljivo.
Naime, Amerika želi da novi sporazum ne pokriva samo ono što je trenutno obuhvaćeno sporazumom START 3, nego da u njega bude uključen i spektar novih ruskih sistema naoružanja koji se razvijaju, poput podvodnog aparata „Posejdon“ opremljenog nuklearnim oružjem, nuklearne krstareće rakete i balističke rakete vazdušnog baziranja.
S druge strane, Kina je više puta ponovila da, uprkos pozivima Amerike, ne namerava da se pridruži pregovorima i ne namerava da bude treći učesnik sporazuma o strateškom naoružanju, pošto Peking ima u osnovi drugačiju strukturu nuklearnih snaga.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov je rekao da je Rusija spremna da produži sporazum START 3 „već danas“, a da insistiranje SAD na ideji o trilateralnom formatu nuklearnog razoružavanja uz učešće Moskve, Pekinga i Vašingtona može biti prepreka na putu razvoja rusko-američkog strateškog dijaloga, kao i potencijalno novih bilateralnih sporazuma.
Moskva se u suštini ne protivi proširenju formata, ali ne smatra da bi u tom slučaju trebalo priključiti samo Peking, nego i NATO članice Veliku Britaniju i Francusku i druge zemlje koje ulaze u nuklearni klub.
START 3 je jedan od temelja koji podržava sistem međunarodne ravnoteže i kontrole naoružanja i takođe taj sporazum utvrđuje određena pravila igre za nuklearne sile u toj sferi. Ako sporazum prestane da važi, neće biti ograničenja za svetske igrače, što može dovesti do određene neravnoteže u međunarodnom sistemu bezbednosti i ozbiljnih posledica za sve, upozoravaju eksperti.
Na nuklearke razbrojs
Moskva smatra da obavezno treba produžiti Sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, kako bi se sačuvala osnova za buduće razgovore i praktična delovanja.
Govoreći o produženju sporazuma START 3, eksperti napominju da ne treba zaboraviti da je ovo samo prva faza koju zemlje moraju da urade da bi održale globalnu bezbednost. Posle toga, moraće biti zaključen novi strateški ugovor o naoružanju koji bi trebalo da zameni postojeći START 3.
Moskvi i Vašingtonu predstoje teški pregovori, a stručnjaci napominju da će dijalog o produženju tog sporazuma pokazati u kom smeru će se svet kretati – ako Rusija i SAD uspostave dijalog i ako uspeju da uključe i druge zemlje nuklearnog kluba u pregovore, to će ojačati međunarodnu stabilnost.
Podsetimo, poslednji Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja potpisan je 2010. godine i predviđao je da svaka strana ne sme da ima više od 700 interkontinentalnih projektila i ne više od 800 lansera za te projektile.
Poslednji podaci američkog Stejt departmenta pokazuju da je Rusija je od septembra prošle godine smanjila arsenal nuklearnih bojevih glava za 100 komada, dok je Amerika smanjila za svega tri. Kako se precizira, Rusija je u martu ove godine imala razmešteno ukupno 485 interkontinentalnih balističkih raketa, bilo da je reč o kopnenim, morskim ili vazdušnim lansirnim sistemima, a ukupan broj bojevih glava iznosio jer 1.326.
Sa druge strane, Amerika je na stanju početkom marta imala 655 raketa i 1.373 nuklearnih bojevih glava.
Kada je reč o lansirnim sistemima, situacija se nije promenila, koliko su i Rusija i Amerika imale na stanju u septembru prošle godine, imaju ih i sada.
