Ruski eksperti ističu da su strahovi Poljske preuveličani, jer ni SAD, a ni Rusija nemaju želju, a ni potrebu za uvećanjem svog nuklearnog arsenala, ali da se obe strane na ovaj način lišavaju mogućnosti kontrole nad postojećim naoružanjem, što je svima jasno.
„I u Rusiji i u SAD postoje odgovorni ljudi koji razumeju stepen odgovornosti za svoje nuklearno naoružanje. Poljaci pokušavaju da iskažu svoje mišljenje tamo gde ih niko ništa ne pita. Ako se Poljska toliko brine, onda treba da odredi svoj politički status — ili je saveznik SAD ili je suverena država koja ima svoje, a ne američke nacionalne interese za uspostavljanje odnosa sa drugim državama", rekao je Aleksandar Mihajlov iz Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.
Ekspert dodaje da Poljska zapravo na ovaj način pokušava da učvrsti svoju poziciju u medijskom prostoru i da pokaže svoju nepristrasnost, ali samo kada je reč o pitanjima na koja zapravo ne može da utiče.
Strah od manjka američke pažnje
Zvaničnici u EU, pa i sam generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, pozivaju strane da obnove dijalog i nađu održivo rešenje u sferi kontrole naoružanja. Njihove brige su razumne, pišu poljski eksperti, zato što, bez obzira na to što se ovaj Sporazum tiče američko-ruskih odnosa, postoji bojazan da će rušenje ovog Sporazuma imati negativne efekte na funkcionisanje Severoatlantske alijanse.
S jedne strane može doći do nesuglasica između članica NATO-a o budućoj politici „obuzdavanja“, a sa druge strane u američkom Kongresu može doći do rasprava oko modernizacije nuklearnog potencijala.
U slučaju rušenja Sporazuma, ako dođe do modernizacije američke vojske, to će se desiti na račun finansiranja običnih oružanih sila raspoređenih u Evropi. Eksperti smatraju da se Poljaci, kao i ostali Evropljani, zapravo plaše da će tada SAD pridavati Evropi manje pažnje, a u uslovima kada su mnoge države postale „legitimna meta“.
„Poljska se plaši, kao i mnoge druge male zemlje — Letonija, Estonija i Litvanija, jer su razmestile na svojoj teritoriji kontingente američke vojske i stvorili su na taj način pretnju za svoju zemlju“, rekao je Mihajlov.
SAD su do sada srušile sve postojeće sisteme za kontrolu nad naoružanjem, kako one dogovorene sa Sovjetskim savezom, tako i sporazume potpisane sa Ruskom Federacijom.
„U tom kontekstu, bez obzira na savezništvo između SAD i Poljske, potpuno je razumno postojanje straha“, dodaju eksperti.
SAD nije u interesu da ispusti Evropu
Viktor Litovkin, vojni analitičar, zastupa nešto drugačiji stav. On smatra da se pažnja koju SAD poklanjaju Evropi neće smanjiti.
„Činjenica je da su SAD u Evropi kako bi obuzdale Evropu, tako da ona ne bude konkurent SAD. Vašington ima ozbiljne konkurente, a to su Rusija, Kina i Evropa. Kada su SAD prisutne u Evropi, one kroz NATO upravljaju njom, odnosno SAD drže Evropu u uzdama. Tako da oni neće oslabiti pritisak i uticaj u Evropi, jer izgubiti Evropu, znači odgojiti još jednog konkurenta SAD“, rekao je ekspert.
Poljski eksperti kritikuju SAD da namerno traže opravdanje za povećanje nuklearnog potencijala.
Ruska strana ističe spremnost na dogovor i upozorava da je ovaj Sporazum poslednji kamen u onome što je ostalo od sistema međunarodne bezbednosti, ali je pozicija SAD neodređena.
Vašington ne isključuje mogućnost produženja Sporazuma, ali odlaže ovaj trenutak, insistirajući na potpisivanju obuhvatnijeg sporazuma, u kome bi učestvovala i Kina, a koji bi uključivao i sve vidove novog ruskog naoružanja.
Ovaj poljski bilten kao najoptimalniji scenario navodi produženje START-a, ali i istovremeno vođenje paralelnih pregovora između SAD, Rusije i Kine o širenju kontrole nad nuklearnim oružjem.
Podsetimo — Sporazum o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (novi START) potpisan je 2010. godine između američkog predsednika Baraka Obame i ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva. Stupio je na snagu 2011. godine sa rokom važenja od deset godina i mogućnošću produženja na još 5 godina.
Prema ovom dokumentu strane su se obavezale da će smanjiti broj bojevih glava u periodu od sedam godina na 1.550 jedinica, a broj interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa za podmornice i teške bombardere na 700 jedinica.
Treba napomenuti i da su originalni START nakon nekoliko decenija pregovora konačno potpisali Džordž Buš i Mihail Gorbačov 1991. godine, ali je on prestao da važi 2009. godine, da bi godinu dana kasnije bio potpisan novi START.
