Autor članka ističe da nakon što prošlog meseca članice OPEK plus nisu uspele da se dogovore o smanjenju proizvodnje nafte, Saudijci su oborili cene crnog zlata do 30 dolara po barelu, povećavši proizvodnju do 13 miliona barela dnevno.
To je, kako navodi izdanje, stvorilo probleme svim zemljama-izvoznicama, iako eksperti pokušavaju da uporede lidere na tržištu, a to su Rusija i Saudijska Arabija.
Prema navođenju izdanja, rublja je u padu usled neuspeha pregovora, a najveće ruske kompanije pretrpele su gubitke.
Istovremeno, autor članka ističe da Moskva mnogo manje zavisi od nafte nego Rijad. Prihodi od prodaje nafte činili su dve trećine prihoda kraljevstva u 2018. godini, uprkos činjenici da je poslednjih godina crno zlato značajno izgubilo na vrednosti.
Udeo poreza u državnim primanjima Saudijske Arabije je za 18 godina porastao sa 4,4 odsto na skoro jednu trećinu, a budžetski suficit zamenjen je deficitom, koji je 2015. godine dostigao 103 odsto BDP-a i smanjio se za 33 odsto u BDP 2018. godini.
Pad cena nafte
Podsetimo, početkom marta države OPEK plus nisu uspele da se dogovore o promenama parametara sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte, niti o njegovom produženju. Saudijska Arabija insistira na dodatnom smanjenju proizvodnje, što nije u interesu Rusije koja se zalaže za očuvanje sadašnjeg dogovora.
U svetlu raspada sporazuma OPEK plus, kao i usporavanja potražnje na tržištu usled izbijanja virusa korona, cene nafte su se gotovo prepolovile od početka marta.
