U teškim danima za najstarije građane Srbije u jeku epidemije koronavirusa, brojni su junaci koji svojim volonterskim delom pomažu penzionere da prebrode ovaj period u svojim kućama tako što im dostavljaju hranu i lekove na adresu.
Tako se i Nebojša Nestorović latio ovog ni malo lakog zadatka. Kako kaže, do tri je na svom radnom mestu, a nakon toga kreće u nabavku i razvoz po seoskim domaćinstvima.
Pomoć za stanovnike 17 sela okoline Brusa
„Ja sam predsednik mesne zajednice Blaževo. Tih 17 sela pripadaju mojoj zajednici. Ja radim u EPS-u do tri sata, posle odem u prodavnicu i apoteku, kupim šta kome treba i odnesem do kuće. Juče nisam radio, na odmoru sam, pa sam iskoristio vreme i otišao do Brusa. Za dvadesetak ljudi sam kupio lekove, nekima brašno, zejtin, šećer, kafu, pirinač, šta je kome trebalo. Puna kola sam napunio, više nisam imao gde da stavim“, svedoči Nestorović za Sputnjik.
Nebojša nam objašnjava da stanovnici ovih sela imaju njegov broj telefona i da ga kontaktiraju sa spiskom potrepština koje su im neophodne. Kada mu na kućnom pragu kažu „Hvala sine moj“, nema mu lepšeg osećaja.
Kako kaže, u ovih 17 sela živi između 400 i 500 ljudi. Deca su im u inostranstvu, Beogradu, Kruševcu, a ima i onih čija deca žive sa njima ali takođe spadaju u grupu ljudi kojima je zbog godina zabranjen izlazak napolje.
Nestorović tvrdi da su ovim ljudima najbitniji lekovi. Najčešće u nabavku ide sam, a nekada mu pomogne i brat.
Heroj sela podno Kopaonika ne žali se da mu je teško da svakoga dana ide na posao, a nakon toga pritekne u pomoć seljacima iz svoje mesne zajednice:
„Sve je naporno, ali Bog mi je dao snagu da to mogu da izdržim i da pomognem ljudima“.
