Samoinicijativno je pre nekoliko dana krenuo u akciju nošenja namirnica građanima koji, zbog epidemije koronavirusa, ne mogu da izađu iz svojih stanova.
Galerija „Vujadinović“ u centru Beograda, u Resavskoj ulici, puna je umetnina, ali i raznih prehrambenih proizvoda, uglavnom onih koji su u vanrednim situacijama najpotrebniji. Tu je i kućna hemija i poneki lek. Pomoć ne naplaćuje, kao ni robu.
„Sve to ide na naš račun, mi im sve plaćamo. Akcija je poprilično uzela maha i sada se javljaju ljudi, ne samo stariji od 65 godina, već i samohrane majke, ljudi iz unutrašnjosti….“, kaže nam on.
Junaci u teškim danima
Za sada, Radenko računa na pomoć svojih prijatelja – Aleksandra i Nikole, koji sa njim idu u nabavku i razvoze pomoć, dok Margita u galeriji prima pozive. A poziva je mnogo, iz raznih krajeva grada.
„Sve ovo već malo prevazilazi naše snage, ne toliko finansijski, koliko nam vremena fali. I fali nam ljudi, volontera koji bi išli u nabavku. Mi bismo im dali novac, sve skladištili ovde u galeriji i odatle razvozili“, priča nam Radenko.
Telefoni zvone neprekidno
Po izrazu njegovog lica, vidi se da je premoren, posle samo dva dana akcije. Sve je krenulo stihijski, bez ikakvog plana, samo mu je sinula ideja da treba da pomogne onima koji, iz raznoraznih razloga, ne mogu da se kreću gradom.
Radenko i njegovi saradnici ne znaju primaju pozive, idu u kupovinu, razvrstavaju kupljene proizvode, pakuju pakete.
Sa dva telefona u rukama, Aleksandar, jedan od volontera koji su se okupili oko galerije „Vujadinović“, prima pozive od ljudi kojima je potrebna dostava namirnica. Telefoni neprekidno zvone i jedva možemo da prozborimo reč-dve sa njim.
„Malo nas je iznenadila veličina akcije i odziv ljudi. Moramo da se bolje organizujemo i vidimo koji je najbolji model kupovine kako bismo bili što efikasniji. Dobijamo pozive i za sutrašnji dan. Odgovaramo svima, ne bih voleo da ispadne da smo ih slagali“, kaže nam on, dok istovremeno, prima pozive.
Do juče, kaže nam Radenko, sve su mogli da postignu sami. Međutim, već danas, potrebna im je pomoć. Ljudi su već čuli šta Radenko radi i pojavljuju se u galeriji, nudeći pomoć. Jednu od devojaka, Radenko odmah „mobiliše“ i šalje na Zvezdaru sa tri paketa.
Od hleba do deterdženta
Čekamo da iz obližnje pekare stigne hleb pa da se, sa Radenkom i Aleksandrom, uputimo ka Novom Beogradu. U kolima Radenko stalno kalkuliše kako da akcija bude što efikasnija. Mora da skrati vreme provedeno u nabavci, potrebni su ljudi da razvrstavaju proizvode i pakuju pakete, koji sadrže osnovne potrepštine – hleb, mleko, jogurt, suhomesnato, viršle, paštete i mesni narezak, voće, supe u kesici, keks, sveže meso (mleveno, piletina i svinjetina), viršle, krompir, narandže, deterdžent, sapun i sredstvo za pranje posuđa.
„Moramo negde da kupimo palentu i jaja“, kaže on Aleksandru, pošto u supermarketu u kome su kupovali toga nije bilo. Utom mu stiže poruka.
„Hvala vam na svemu. Ako ikako budem mogla da vam se odužim, imate moj broj“.
Radenko joj odgovara rečenicom sa početka teksta, za koji već može da se kaže da je postao slogan akcije: „Među svojima nema zahvaljivanja“.
Na isti način otpozdravlja i dvoje starijih ljudi koji su ga zamolili za pomoć.
Ne viđaju porodicu
U međuvremenu, priča nam da su on i Aleksandar odlučili, da nikoga ne ugrožavaju zbog akcije koju su započeli.
„Aleksandar ne viđa porodicu, a moja devojka je u samoizolaciji i ne izlazi iz stana. Ne želimo da ikoga ugrozimo ako kojim slučajem zaradimo virus. Trudimo se da ne prilazimo ljudima, samo i na pragu ostavimo pakete“, kaže nam.
Kada je završio dostavu, Radenko planira gde može u sledeću kupovinu.
Rastajemo se ispred velikog novobeogradskog supermarketa pozdravljajući se laktovima, onako kako propisi i nalažu.