Takva mera, smatra Samardžić, teško da će izazvati veliku sreću i u Albaniji i Severnoj Makedoniji, koje se i same bore s virusom korona.
„Otvaranje pregovora je tek nulta tačka od koje treba napraviti hiljadu koraka da bi se saznalo da treba napraviti još 10.000 koraka. Zato je i za mirnodopske uslove to beznačajan događaj a u uslovima ove pošasti to se može oceniti samo kao neozbiljan gest“, ističe profesor.
On podseća da EU ni dosad nije bila imuna na interne i eksterne udarce, a jedan od prethodnih je bila migrantska situacija, pre toga finansijska kriza.
„Na sve te situacije EU nije imala mehanizme reagovanja. Ova poslednja vezana za koronavirus jeste posledica činjenice da vanredno stanje može da uvede samo država. Pričamo o globalizaciji, o povezanosti sveta, o nekim nadnacionalnim procesima ali vidimo da krize, pa i ovu sa pandemijom ne rešava globalna zajednica nego države pojedinačno uzev“, konstatuje Samardžić.
Pometnja u Briselu zbog nemoći
Izolaciju može da sprovede država, ona ima nadležnost i da proglasi vanredno stanje. EU tu nema nikakve ingerencije. Štaviše, Unija se zatvorila što se tiče dostavljanja medicinskog materijala a kad je ispalo da im nedostaje morali su da ga uvoze, opisuje situaciju Samradžić i podseća da članicama EU sada priskaču u pomoć Kina i Rusija.
EU kao celina, ističe Samardžić, nije pripremljena i nemoćna je da reaguje u „tvrđim situacijama“ i krizama.
Sa ovakvom ocenom slaže se i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
Tome u prilog citira i nedavnu ocenu bivšeg ministra spoljnih poslova Francuske Ibera Vedrina da su EU i jedinstveno tržište pravljeni za svet bez tragedija, „kao u finoj bajci gde će sve biti mirno i gde neće biti ovakvih iskušenja“.
„Pokazalo se da na velikim iskušenjima tako trom organizam kao što je EU ne može da pruži efikasan odgovor. Ovo je još jedan u moru dokaza da Unija, ukoliko želi da opstane u bilo kakvoj formi i da to ima neku političku i civilizacijsku suštinu, mora da se transformiše“, kaže Gujaničić i dodaje da zasad još nije jasno na koji način pošto među članicama o tome nema saglasnosti.
EU kao u „Tesnoj koži“
On očekuje probleme i u sprovođenju tzv. Maršalovog plana za Evropu koji je nedavno predložio španski premijer Pedro Sančez zbog posledica koje će ostaviti pandemija.
„Teško mi je da zamislim pre svega vremenski koliko će im biti potrebno da uspostave principe evropske solidarnosti i saniranja štete. Drugo, EU je ostala bez velikog kontributora a to je Britanija. Poznajući nacionalne egozime plašim se da se ne napravi svađa ko koliko daje i ko koliko treba da dobije. Kao u „Tesnoj koži“ kad od nesretnog Nikole Simića svi hoće da dobiju nešto a niko neće da priloži“, slikovit je Gujaničić.
Kriza na tri nivoa
Analizirajući globalne potrese izazvane pandemijom koronavirusa, profesor univerziteta u Meksiko Sitiju Dejan Mihajlović kaže da svet prolazi kroz tri veoma duboka nivoa krize.
Prvi nivo je, po njemu, kriza kapitalizma kao svetskog sistema u njegovoj strukturalnoj ravni koja traje već neko vreme i ne vidi joj se kraj. U drugoj ravni govorimo o krizi samog civilizacijskog koda Zapada i, najzad, napominje Mihajlović, evidentna je kriza modela hegemonije Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika.
„Što se tiče kapitalizma, on je dizajniran tako da izgleda da kad je velika kriza uvek je neko na dobitku a neko na gubitku. Interesantno je da je zdravlje ljudi sada podređeno velikoj globalnoj geopolitičkoj igri i mi i dalje živimo u svetu liberalnog kapitalizma gde je zdravlje ljudi plaćena usluga a ne ljudsko pravo“, konstatuje naš sagovornik.
U tom kontekstu pandemija nam je predstavila nekoliko interesantnih fenomena koji se javljaju kroz dileme koje čak mogu da budu i lažne.
On upozorava i na opasnost da pandemija i mere borbe protiv nje ne posluže kao razlog za uspostavljanje totalitarnih mehanizama kontrole, ali i za strategije izolacionizma i zatvaranja granica.
U kojoj meri su ova strepnje osnovane, ostaje da se vidi, kaže Mihajlović ali ga brine što se mnoge mere postavljaju u isključivoj formi „ili to – ili zdravlje“.
Na pitanje može li se očekivati da bude uslišen apel generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o ukidanju sankcija u doba korone, Mihajlović kaže da bi to bila jedina moguća odluka i pobeda zdravog razuma.
„Ukoliko i sada budemo davali prednost ekonomskim i političkim utakmicama onda je to veliki poraz za čovečanstvo“, poručuje Mihajlović.
Pročitajte još:
