U doba korone, rubrika „Nije se dogodilo“ promenila je naziv u „Na internetu je – sigurno se desilo“. Takav utisak ostavljaju reakcije na evidentno lažne vesti i njihovo masovno širenje po društvenim mrežama.
Ali, kako nešto što zvuči kao scenario za naučno-fantastični film – na primer, da lavovi šetaju Moskvom - probija barijere naše objektivnosti i prepliće se sa stvarnošću?
Stručnjak za „nadrealizam“ Nele Karajlić: Lavovi u Moskvi su simbol
Predstavivši se u svom stilu kao fudbalski stručnjak i pedagog, dr Nele Karajlić, stručnjak za nadrealizam, objasnio nam je da su ljudi danas željni informacije, karakterišući je kao osnovnu ljudsku hranu od kada postoji čovečanstvo, koja je mnogo važnija od one regularne.
„U toj gladi za informacijom, čovek je rad da poveruje bilo čemu, samo da je spektakularno. Veliki majstori lažnih vesti i marketinga znaju to da koriste i onda oni tu glad ljudskog roda za spektakularnom informacijom utoljuju na onaj način koji njima u tom trenutku odgovara“, smatra Karajlić
A borba protiv te gladi je teška, kaže naš sagovornik, jer svako od nas u sebi ima potrebu za senzacionalnom vešću.
„Moja davna teorija je, iako me niko ne uzima za ozbiljno, da je ljudskom rodu mnogo važnija duhovna od fizičke hrane. Ta duhovna hrana ne bi smela da bude lažna informacija, ne bi smela ni da bude informacija, već umetnost i kultura“, smatra Karajlić.
Izbegavati „informacione kanalizacije“
Sagovornik Sputnjika poručuje da vreme u izolaciji ne trošimo na praćenje nerelevantnih sadržaja po društvenim mrežama i „informacionim kanalizacijama“, već da ga posvetimo svojim najbližima, da pogledamo neki dobar film ili pročitamo knjigu, kako bismo glad za informacijom utolili nekom plemenitom.
Karajlić naglašava da je glad za informacijom uvek bila ista, a to potkrepljuje činjenicom da je jedna od najvažnijih atletskih disciplina – maraton, nastala tako što je grčki glasnik trčao 42 kilometra da bi saopštio vest o pobedi u bici kod Maratona.
Jedina razlika je što se informacije danas prenose vrlo lako i brzo širom planete.
Izolacija je formalnost
Karajlić smatra da je virus koji nas je zatvorio u kuće „poklon“ od prirode, jer se, umesto njoj, čovek posvetio razvijanju tehnologije, što je dovelo kraha duhovne komunikacije, odnosno, udaljavanja među ljudima.
On ukazuje na to da je izolacija samo formalnost jer su se ljudi odavno odvikli od dubokih razgovora, pa da zbog toga, sada kada smo „prisiljeni da s nekim ozbiljno razgovaramo“, odlazimo na društvene mreže u potrazi za neopterećujućim sadržajem. Koji je često i lažan.
„Mi nismo navikli da se okrenemo jedni ka drugima, da se pogledamo u oči i postavimo neko ozbiljno filozofsko pitanje, od čega, u suštini, duh živi. Duh ne živi od toga da li će Liverpul proći iz „iksa u kec“ ili da li će korona danas imati 60.000 ili 6.000 žrtava. Duh živi od onog suštinskog, što jedno ljudsko biće može drugom da da, a to su – plemenita misao i ljubav“, objašnjava Karajlić.
Solidarnošću protiv korone
Osvrćući se na vest o lavovima na ulicama, naš sagovornik šaljivo konstatuje da nam, u ovom trenutnku, ne bi pomoglo ni da su lavovi zaista na ulicama. Ostavljajući šalu po strani, on lavove dovitljivo stavlja u metaforički kontekst, koristeći ih da podigne svest o načinu borbe protiv opakog virusa.
„Taj lav treba da bude vaša misao, koja će vas goniti da budete pozitivni i širite takvu energiju, da budete plemeniti i solidarni prema onome ko je pored vas. Nema religije i filozofije koja ovo ne govori, ali niko od nas, koji smo deo zapadne civilizacije, se toga nije pridržavao. Otuda, u borbi protiv korone, potiče ogromna prednost društava koja još u sebi imaju socijalnu solidarnost“, zaključuje Karajlić.
