Ove nedelje se obeležava šest godina od događaja na Krimu koji su rezultirali prisajedinjenjem poluostrva Rusiji. Poljski Institut za međunarodne odnose skrenuo je pažnju na ovaj datum. Konkretno, nedavni bilten koji je izdala ta organizacija navodi da je Moskva nakon „aneksije“ Krima počela intezivno da povećava svoje vojno prisustvo u Crnom moru i time uspela da prevaziđe NATO, piše Dmitrij Kornjev u autorskom tekstu za RIA.
U izveštaju Rusiju tradicionalno optužuju za militarizaciju pograničnih teritorija, a pored toga, autor zaključuje da će Severnoatlantskom savezu biti teško da postigne paritet u Crnom moru. Ovo je zanimljivo i sasvim realno zapažanje. Bez sumnje je da Moskva posvećuje veliku pažnju razvoju Crnomorske flote, ali sve je počelo još pre krimskih događaja.
„Moskva“ je na popravci, ali postoje drugi aduti
Šta ulazi u sastav savremene Crnomorske flote? U poređenju sa dvehiljaditim godinama, njen sastav je značajno obnovljen i sada malo podseća na vreme gruzijsko-osetijskog sukoba, avgusta 2008. godine.
Glavni brod flote je, kao i ranije, raketna krstarica „Moskva“ tipa 1164 koja nosi 16 lansiranih rampi snažnih protivbrodskih raketa P-1000 „vulkan“, kao i sistem protivvazdušne odbrane S-300F. Brod koji je napravljen još u sovjetsko vreme je već nekoliko godina na popravci u Sevastopolju, ali nakon popravke opet će dobiti status ozbiljne borbene jedinice. Rakete P-1000 „vulkan“ smatraju se jednim od najefikasnijih sredstava za probijanje odbrane udarne grupe nosača aviona, a takođe mogu nanositi udare na neprijateljsku teritoriju na dubini do 700 kilometara.
Glavne morske sile Crnomorske flote su fregate tipa 11356R „Admiral Grigorovič“, „Admiral Esen“ i „Admiral Makarov“. Brodovi savremene konstrukcije, opremljeni raketnim kompleksom „Kalibar-NK“ i nekoliko artiljerijskim i protivavionskim kompleksima predstavljaju veoma značajnu silu koja može da obara kopnene ciljeve na velikoj udaljenosti i da izvodi borbene operacije protiv mornaričkih i vazduhoplovnih snaga.
Karakteristika brodova ovog tipa je borbeni informacioni sistem koji može da sakuplja informaciju iz velikog broja izvora. To omogućava takvim brodovima da postanu informacioni centri za razne formacije flote, u čiji sastav mogu biti i brodovi koji nemaj tako ozbiljne informacione sisteme. A takvih brodova, konstruisanih 70-ih i 80-ih godina, ima dovoljno u sastavu ruske mornarice.
Ali to još uvek nisu svi noviteti Crnomorske flote. Prošle godine deo naoružanja su postali mali raketni brodovi tipa 21631 „Bujan M“ i 22800 „Karakurt“ koji su takođe opremljeni raketnim kompleksom „Kalibar NK“.
„Karakurt“ je kompaktan brod sa praktičnim strateškim mogućnostima, jer uz pomoć „kalibara“ može pogoditi kopnene ciljeve koje se nalaze na udaljenosti od 2.000 i više kilometara. U kombinaciji sa fregatama i drugim brodovima flote, koji daju informaciju o ciljevima i vrše odbranu od napada iz vazduha, ovi mali brodovi predstavljaju vrlo veliku silu.
Podmornice sa raketama „Kalibar“ koje su se dobro pokazale u Siriji
Zasebno je potrebno spomenuti podmornice. Sastav podmorničkih snaga Crnomorske flote iz 1990-2000-ih godina nije bio baš najbolji: nekoliko starih podmornica iz 1970-ih godina i jedna manje-više savremena bezatomska podmornica B-871 „Alrosa“ sa mlaznim motorom. Ova modifikacija je varijanta čuvenih podmornica tipa 877 „Paltus“, koje su u službi svih flota ratne mornarice Rusije, Kine, Irana i Poljske. Podmornica je u sastavu flote od 1990. godine i mislim da se više ne može smatrati savremenom.
Crnomorska flota je 2014-2015 godine počela da dobija nove podmornice tipa 06363 koje su konstruisane posebno za rusku flotu na „Admiralti brodogradilištu“ u Sankt Peterburgu. Podmornice tipa 06363 su najsavremenije ruske bezatomske podmornice koje su opremljene raketnim kompleksima „Kalibar“ (za upotrebu krstarećih raketa iz torpednih cevi) i najsavremenijim informacionim sistemima.
Rakete „Kalibar“, koje su se dobro pokazale tokom antiterorističke operacije u Siriji, mogu se koristiti za uništavanje kopnenih ciljeva, kao i neprijateljskih brodova, pa čak i podmornica.
Sastav Crnomorske flote je planiran i pre 10 godina
Koliko su tačna razmišljanja da je ruska militarizacija Crnog mora počela nakon prisajedinjenja Krima Rusiji?
„Admiralti brodogradilište“ je 2010. godine počelo sa izgradnjom prve bezatomske podmornice B-261 „Novorosijsk“ tipa 06363 iz serije šest podmornica koje su prvobitne bile planirane za prebacivanje u Crnomorsku flotu. Do 2012. godine je postalo jasno da će podmornice biti smeštene u Novorosijsku, na obali Kavkaza na Crnom moru, a ne na Krimu, i tamo su započeti radovi na prenaoružavanju baze za smeštaj novih podmornica. To je bilo mnogo pre događaja u Ukrajini.
Veoma slična situacija je i sa fregatama tipa 11356R. Izgradnja serija brodova za opremanje Crnomorske flote počela je 2010. godine i već tada je bilo poznato da je prvih šest brodova tipa 11356R ruske mornarice namenjeno Crnom moru. Očekivalo se da će ovi brodovi biti smešteni u Sevastopolju gde je, prema tadašnjim međunarodnim sporazumima, bila baza ruske mornarice.
Na leto 2010. godine bilo je poznato da će mali raketni brodovi tipa 21631 „Bujan M“, pored Kaspijske flotile, ući u sastav i Crnomorske flote. Pre događaja u Ukrajini, 28. januara 2013. godine, potpisan je ugovor za izgradnju „crnomorskih“ brodova ovog tipa.
Naravno, serija malih raketnih brodova tipa 22800 „Karakurt“ počela je da se gradi, uz upotrebu brodogradilišta na Krimu, već nakon prisajedinjenja poluostrva Rusiji. Ovo je činjenica. Ali smatram da u poređenju sa ostalim obnovljenim sastavom flote poslednjih godina, ovo je samo mali, ali ipak osetni dodatak.
Superiornost ili vraćanje starih sposobnosti?
Koliko su se povećale borbene sposobnosti ruske Crnomorske flote u poređenju sa nivoom 2000-ih godina? Mislim da po broju savremenih brodova i podmornica Crnomorska flota sada lider među ostalim flotama Rusije. Može li Crnomorska flota postati pretnja za NATO? Na lokalnom nivou, na zasebnoj teritoriji i na određeno vreme - da. Ali sukob sa nekom od država članica NATO trebalo bi, u teoriji, da pokrene odbrambene mehanizme čitave Alijanse, uključujući i SAD, a to već izaziva potrebu suprotstavljanja takvim mornaričkim snagama i vazduhoplovnim grupama, čije napade Crnomorska flota verovatno samostalno neće moći da zaustavi duži vremenski period.
Naravno, jača flota koja je čak i opremljena jakom raketnom odbranom, daje Rusiji više samopouzdanja na južnim granicama, ali uzmimo u obzir da je čak i moćna Crnomorska flota iz 2020. godine po broju glavnih ratnih brodova znatno slabija od turske mornarice. Tako da je verovatno prerano govoriti o „superiornosti“. Pre ćemo reći da se radi o vraćanju nekih sposobnosti ruske mornarice u Crnom moru.
Pročitajte još:
