Ovo u razgovoru za Sputnjik kaže crnogorski analitičar Luka Radonjić koji već godinama prati i analizira sva politička dešavanja u toj državi.
Srpska Crna Gora na udaru propagande
„Srpska i pravoslavna Crna Gora već decenijama je na udaru propagande da je konzervativna i retrogradna. Litije su, estetski pokazale širinu. Motiv je bio i ostao odbrana svetinja ali s obzirom na činjenicu da crnogorske vlasti i dalje ignorišu volju građana, one pogađaju i osnovne demokratske principe. Volja naroda postoji na jednoj strani, a na drugoj je samovolja vlastodržaca koji ignorišu ovaj momenat“.
Istina je da se nezadovoljstvo građana akumuliralo, kaže Radonjić ali podseća da je bilo prisutno i vidljivo i 2008. protiv priznanja lažne države Kosovo kao i 2012, 2015, 2016. pa i početkom prošle godine.
„Međutim, protesti nikada do sada nisu imali kapitalizaciju političkog rezultata, to je na kraju uvek završavano fingiranjem političkog dijaloga ili samovoljom valstodržaca. To je razlog više da sadašnja akumulirana energija ne želi da se povuče“, ističe Radonjić.
Za ovog mladog analitičara istorija je u pokretu i ona u Crnoj Gori ide ka više ciljeva koji su na istom putu.
„Jedan od njih je svakako odbrana svetinja kao i demokratija u kojoj bi došlo do smisla višestranačkog sistema kako bi vlast postala smenjiva. Možda je na kraju tog puta povratak Crne Gore samoj sebi“, izjavio je naš sagovornik.
Pregovarački proces u krizi?
Nakon dva sastanka predstavnika Mitropolije crnogorsko-primorske i Vlade Crne Gore, Radonjić kaže da građani imaju nepoverenje prema daljem toku pregovora. Kao najčvršće uporište on navodi izjavu mitropolita Amfilohija koji je na jedoj od litija rekao: „Ili će pasti zakon ili će pasti Vlada“.
„Mislim da su te njegove reči baza, princip koji traži da se o njemu ne pregovara suštinski. Paralelno sa ovim pregovorima Vlada razgovara i sa nevladinim sektorom i novinarskim udruženjima, a želja premijera Duška Markovića je da promeni imidž koji je drastično narušen i njemu i njegovoj Vladi“, naglasio je naš sagovornik.
On podseća da je crnogorski predsednik Milo Đukanović prošlog leta na jednoj od konvencija DPS-a rekao da je „SPC tempirana bomba u temeljima Crne Gore“ što bi u svakoj evropskoj zemlji to bio prvorazredni skandal u kojem ni izvinjenje ne bi bilo adekvatna zamena za ostavku.
„Taj trend je nastavljen optužbama članova njegove stranke da je SPC u Crnoj Gori relikt prošlosti koji treba pustiti da izumre. Za sve to vreme na snazi je surova propaganda u kojoj ne učetvuje samo domaća režimska javnost, već i aktivno participira ‘drugosrbijanska javnost’ iz regiona što govori o demonstraciji nacionalne i verske netrpeljivosti na osnovu koje ne možete da ponađete veru da su ti pregovori iskreni“, naglasio je Radonjić.
Ipak on je dodao da „nove nužde rađaju nove sile“ i da građani treba da se uzdaju u sopstvenu pamet, mudrost i bratsku solidarnost.
Vrlo je važno, kaže on, da se treba držati sopstvene reči, jer duga strana (Vlada Crne Gore) u spletu strateško-taktičkih igranki ne popušta od svog pincipa - oni samo govore o izmenama primene zakona.
Podela crnogorskog društva isfabrikovana
Priča o podelama crnogorskog društva koje su stvorile litije je plasirana iz kuhinje ovdašnjeg režima, kategoričan je Radonjić. On podseća da se često govori da je Zakon podelio pravoslavno biće, jer predsednik Crne Gore kaže da „nas 45 odsto Crnogoraca želi da ima svoju crkvu“ ali u tih 44,8 odsto su i Crnogorci koji govore i pišu srpskim jezikom, ateisti, islamske i rimokatoličke veroispovesti, koji su kršteni u SPC i veliko je pitanje u čije ime on govori.
„Narativ o podeli je fabrikovan, veštačke je prirode, ne zato što one ne postoje, već zato što ovaj zakon ne deli pravoslavno biće. Pravoslavni narod je sabran oko svoje kanonski priznate crkve, za koju je Lazar Tomanović rekao da je jedina svetosavska episkopska stolica koja je za Cetinjsku mitropoliju postojala bez prekidanja do danas“, rekao je naš sagovornik.
Radonjić kaže da ovaj Zakon ideološki oblikuje podele u crnogorskom društvu koje su oduvek postojale ali da na drugoj strani postoji šansa za pomirenjem.
„Na našoj strani je Svetosavlje, za koje oni kažu da je agresivno, a svi znamo da je Sveti Sava bio pomiritelj. Najbolji primer za to je što je uspeo da pomiri dva brata Vukana i Stefana“, izjavio je naš sagovornik.
Zapadne države neme
Iako je spoljna politika zapadnih demokratija bila veoma konkretna u slučajevima kršenja ljudskih prava i često smo mogli da čujemo izraze diktatura, autokratija, tiranija, to izostaje u odnosu na aktuelnog crnogorskog predsednika, ocenjuje Radonjić i dodaje da to prouzrokuje i smanjeno poverenje mladih u Zapad.
„Kada je u pitanju EU postoji specifična situacija – i vladajuće i opozicine stranke podržavaju evropske integracije. Smatram da nije postojao prostor da se o EU uči na neki drugi način. Bregzit je međutim, u narodu razvio ne antievropski pokret ali je podigao raspoloženje protiv EU zbog nejedinstva koje je ona pokazala u poslednjih 20 godina“, rekao je ovaj analitičar.
Rusija još jednom dežurni krivac
Sa pojavom litija crnogorski državni vrh optužio je Rusiju da preko Srbije svim mehanizmima radi na rušenju crnogorske državnosti. Radonjić naglašava da je Rusija izuzetno jaka, da je supersila, te da je htela tako nešto tako uradi, verovatno da bi u tome i uspela.
Međutim, kaže naš sagovornik, kada pogledate malo bolje, nije Rusija uvela sankcije Crnoj Gori, već obrnuto. A što se Srbije tiče, zabranjen je ulazak njenim intelektualcima i umetnicima u Crnu Goru.
„To je pokazatelj samovolje koju ne možemo da nađemo u zapadnom političkom iskustvu. Možda srpska nacija nije velika poput nemačke, britanske, ruske ali je ona centralna na tom bitnom geostrateškom polju. U tom smislu određene zapadne administracije nastoje da Crnu Goru odvoje od tog istorijskog puta – ako je Kosovo kolevka Srbije onda je Crna Gora kolevka srpstva“, ocenio je Luka Radonjić.
Njemu se čini da određeni ideološki zapadni krugovi intenzivno rade na kidanju tih veza i da nije slučajno što od trenutka kada je Crna Gora ušla u NATO vrlo često može da se čuje sintagma o „istorijskom diskontinuitetu Crne Gore“.
Pročitajte još:
