Razgovor sa ocem Gojkom vodili smo u kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, mestu koje svedoči o najmasovnijim protestnim okupljanjima u bližoj i daljoj istoriji Crne Gore. Otac Gojko je među onim sveštenicima Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori koje su protestne litije izbacile u prvi plan. On neumorno putuje, organizuje, daje izjave za medije, gostuje u emisijama. Takođe je jedan od pregovarača Mitropolije crnogorsko-primorske sa predstavnicima Vlade Crne Gore.
Ipak, umor na njegovom licu ne može da se primeti. Britkog uma, rečenice koje izgovara su jasne i precizne.
„Prisustvujem već trećem sastanku između predstavnika vlade i SPC, gde, na pravnom nivou, po pitanju zakona razgovor izgleda kao da razgovaraju gimnazijalci sa osnovcima. Nemoguće je ovaj zakon braniti. On nije dobar u zanatskom smislu“, priča nam on i dodaje da se ne može ostati na ovakvom inaćenju.
Temelj inata, prema njegovim rečima, nalazi se u proglasu predsednika Crne Gore sa prošlogodišnjeg partijskog kongresa, na kome je, kao predsednik sekularne države (reč „sekularne“ otac Gojko posebno podvlači) najavio „obnovu“ crnogorske crkve i dodao „svidelo se kome ili ne“.
„Gospodin u tom maniru vlada trideset godina. Mi kao crkva ne treba da se mešamo u to kako on vlada, do kada će da vlada i zašto vlada. Ali, ako on, kao predsednik sekularne države kaže da će da „obnovi crkvu“ i još doda „svidelo se to kome ili ne“, onda gospodine imaš pola države na ulici, pa da vidimo kako ćemo da pričamo“, kaže otac Gojko.
Ovaj zakon bio je i na dnevnom redu Evropskog parlamenta. Predstavnik Evropske komisije raspravljao je o njemu i rekao da bi crnogorska vlast trebalo da se pozabavi njime. Da li pritisak EU i zapadnih partnera može da dovede do toga da zakon bude povučen?
Nadam se da može. Upotrebili ste dobru reč – partneri. Neko ko je partner, a na ovu konkretnu temu, neko ko je iskusniji, ko ima izgrađene institucije koje traju vekovima, trebalo bi da bude pozitivan stimulans u rešavanju problema. Mislim da to nastojanje može samo da nam pomogne.
Koliko znači što na litijama gotovo ne možemo da vidimo stranačka obeležja?
Ovde se sveštenici nisu sastali i smislili neku taktiku koja je antipolitička. Ne radi se o tome. U samoj je prirodi crkve da ljude okuplja, sledeći poruku apostola Pavla da u crkvi nema ni roba, ni slobodnjaka, ni muškog ni ženskog. To ne znači da je Bog ukinuo razlike, nego da te razlike ne smeju da nam budu prepreka da bismo bili jedno u Bogu, da bismo svi bili jednako vredni pred Bogom. To je u temelju crkve i možda se ta prava priroda crkve u nekim prethodnim periodima nije najbolje videla, možda čak ni nama sveštenicima nije bila najjasnija. Sada, u ovoj situaciji, pokazalo se da svi ljudi hoće da učestvuju i da svaki čovek želi da ima svoj dignitet i integritet koji hoće da uloži, pa makar i to bilo malo. Litije prevazilaze sve razlike i što više budu trajale, sve manje će biti tema pravno-političke korekcije, a sve više prostor da se ujedinjujemo i da prepoznamo da imamo pravo na jednako dostojanstvo i jednaku slobodu. Konkretan cilj je promena zakona, ali posledice svih ovih dešavanja su dalekosežnije i tiču se emancipacije crnogorskog građanina, njegovog osećaja slobode i osećaja hrabrosti. Imaćemo novi, lepši, slobodniji narod i u tome je veličina ovih događaja.
Sveštenik ste Mitropolije Crnogorsko-primorske, rektor Cetinjske bogoslovije. Da li ste ikada osetili da iza litija stoje čelnici Rusije, Srbije i delom iz BiH? Da li ste to mogli da osetite u Crnoj Gori i među Vašim ljudima?
Nema govora, to nema veze sa životom i istinom. Ovo je autentičan problem građana Crne Gore. To što su građani Crne Gore sveštenici i vernici crkve koja se zove Srpska pravoslavna crkva, samo neko ko je nepismen i krajnje nedobronameran može da čita kao nečiji uticaj. Čujem ovih dana od ministara u vladi da se radi o crkvi koja pripada državi Srbiji. to nema veze sa životom. Ona ima fizičko sedište u Srbiji, ali to je pomesna pravoslavna crkva koja ima podjednaku ingerenciju i na teritoriji Srbije, i Crne Gore, i BiH, i Hrvatske. Da ne kažem da ima ingerencije i na svih pet kontinenata. To je jako zlurado i nedobronamerno. Mislim da smo u prvim danima protesta i mi pokazali da, kao crkva i eparhija SPC imamo autonomiju u odlučivanju po pitanju razrešenja ove krize isključivo zato što želimo da problem ostane građanski problem i problem koji se tiče jednog lošeg zakona, koji ne bi smeo da se upotrebi ni u kakvim međudržavnim prepucavanjima bilo koga.
Ukoliko zakon ostane ovakav, on bi mogao da posluži i kao presedan na Kosovu i Metohiji. Koliko Vas to, kao čoveka, građanina i sveštenika plaši?
Plaši me zato što već imamo jedan presedan. Kada smo imali referendum o samostalnosti Crne Gore tada smo imali kampanju u smislu „hoćemo da razdvojimo granice, da razdvojimo kese i da se svako pita u svom dvorištu“. Prvo što je uradila crnogorska diplomatija, priznala je nezavisnost Kosova i uplela se u unutrašnje stvari Srbije. Sada se otvara i drugo pitanje, ovakvim zakonom stvara se praksa da se širi epidemija bezakonja. Ako se po ovom pitanju napravi presedan, zašto se na Kosovu ili u Bosni ne bi mogao napraviti sličan presedan, samo da se stavi neka druga godina, a ne 1918. i neko drugo obrazloženje? Ovo nije dobro i ovo treba ovde zaustaviti, kao unutrašnji problem Crne Gore.
Da li je ovim zakonom crnogorska vlast želela da podeli crnogorsko društvo? Možemo li da kažemo da pre ovoga u Crnoj Gori nije bilo verskih podela?
Imamo podele koje se tiču identiteta, koje su, do neke mere opravdane i razumljive. U Crnoj Gori su se, u poslednjih sto godina preplitali razni politički uticaji i ideologije i, s obzirom na ta preplitanja, ljudi su formirali različite identitete. Vrlo je česta pojava da se dva rođena brata, koja pripadaju državotvornom narodu, pravoslavnoj većini, nacionalno izjašnjavaju različito. Jedan je Srbin, drugi Crnogorac. To je, na neki način legitimno, sve te različitosti mogu da budu pozitivne; da nas stimulišu da, ako različito gledamo, svojim različitim viđenjima doprinesemo unapređenju društva. Međutim, svojim zadrtim i jednostranim stavom, vlasti unose novu podelu. Imate jedan deo građana Crne Gore koji se suprotstavljaju litijama, jer im je neko objasnio da su litije protiv države, što apsolutno nije tačno. Cilj litija nije manifestacija nacionalne pripadnosti i kao sveštenici borimo se da nacionalni kolorit i folklor sklonimo sa litija. Ali, čak i ako kolorit litija jeste potpuno srpski, kao što je u nekim krajevima na severu i u primorju, veliki broj građana pripada tom identitetu i on je i kao takav crnogorski. To su autentični građani Crne gore, nisu uvezeni iz Čačka i Trebinja. Građanska država morala bi da ima sluha za te različitosti dok one ne krše državne propise, a ne da ih proglašava za neprijatelje i okupatore čim se na vidiku ukaže trobojka.
Svedoci smo da litije postaju sve masovnije, da im se pridružuju ljudi iz intelektualnog, sportskog, umetničkog života. Da li ste, možda, došli saznanja da su neki od njih bili sprečavani da dolaze na litije?
Javnosti je već poznato da se vrši pritisak i ne moramo da gatamo i pretpostavljamo. Ljudi iz državnog vrha i vladajuće partije javno su istupali sa stavom da oni koji idu na litije ne mogu biti članovi te partije, što je udžbenički primer segregacije i pravljenja građana drugog reda.
Na litijama učestvuju i pripadnici drugih veroispovesti, ali i ljudi koji su do juče sebe smatrali ateistima. Možemo li da kažemo da svako u sebi nosi Boga iako se oseća kao ateista, a da je na litijama pronašao svoju veru i vratio se iskonskom?
Litije su pokazale da i pojam ateiste i pojam verujućeg čoveka može da bude nominalan. Jer, otkuda ovoliko verujućih? Na poslednjem popisu stanovništva sedamdeset odsto građana izjasnilo se kao verujući hrišćani. Međutim, njih nije bilo, dok se nije pojavila ova krajnje zategnuta situacija. Što kaže Njegoš, „nove nužde rađu nove sile“ i svaka nova okolnost budi u ljudima nešto. Čovek nikada ne zna, ako misli da je hrabar, kada će se pokazati kao izdajnik i kukavica i obrnuto.
Kako ćete reagovati ako Duško Marković donese odluku o suspendovanju javnih okupljanja zbog korona virusa? Imate li neku alternativu?
Proglas mitropolije kaže da se sada borimo protiv dva virusa – jedan je korona virus, a drugi je virus bezakonja. Jednako ćemo se moliti na litijama da nema ni jednog, ni drugog. To što je Crna Gora jedina bez korona virusa, sigurno je zato što se ovde vrše intenzivne molitve. Nekada je Crna Gora bila jedina slobodna u zoni Otomanskog carstva, a danas je slobodna u odnosu na korona virus. Vidite, nema kiše, nema snega, ubeđen sam da je Gospod zatvorio nebo da bi ljudi šetali. Mislim da je zatvorio i crnogorske granice za ovaj virus.
S obzirom da ste otac petoro dece, videli smo da mališani na litijama nose ikone, kako reagujete kada čujete da su deca zloupotrebljena u političke i verske svrhe?
To može da kaže samo neko ko ne poznaje prirodu crkve. Crkva takva organizacija i takva zajednica koja okuplja sve uzraste. Ona je jača i od „Politikinog zabavnika“. „Politikin zabavnik“ okuplja od sedam do sedamdeset sedam godina. Crkva okuplja od prve pa do toga koliko je kome Bog dao godina. Ovo je manifestacija crkvene molitvenosti i manifestacija dobre volje. U tom kontekstu reč zloupotreba je nemoguća. To je moguće samo kod nekoga ko je umom još uvek u marksizmu, da je crkva opijum za narod. Svi koji učestvujemo na litijama, opijeni smo ljubavlju.
