Šef Centra za vojno-političke studije Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka Vladimir Batjuk kaže da su izjave Pentagona o tome da Amerika jača svoje pozicije u Africi kako bi se suprotstavila uticaju Moskve i Pekinga u potpunosti u skladu sa glavnim direktivama američke vojno-političke strategije, jer strategija nacionalne bezbednosti i odbrambena strategija SAD govore da su Rusija i Kina glavni protivnici SAD u međunarodnoj areni.
„Što se tiče Afrike, to je veoma perspektivan region - postoje zemlje sa najvišim stopama ekonomskog rasta u svetu. Afrika, kao što je svima poznato, leži na ogromnim prirodnim resursima, postoje veoma povoljni klimatski uslovi, a istovremeno je radna snaga veoma jeftina. Zato se Afrika smatra veoma perspektivnim regionom. Kina aktivno investira u taj region i ona je sada glavni trgovinski i ekonomski partner afričkih zemalja. Ali, u poslednje vreme se i Rusija setila Afrike - prošle godine je održan samit „Rusija-Afrika“, koji je, po mom mišljenju, dao novi podsticaj razvoju trgovinskih i ekonomskih veza između Ruske Federacije i „crnog kontinenta“, kaže Batjuk.
Činjenica je da je Afrika zbog svojih prirodnih bogatstava danas interesantna svim velikim igračima. Taj kontinent je lider u rezervama boksita, mangana, uranijuma, brojnih retkozemnih metala, platine, kolata, bez kojih nijedan mobilni telefon neće raditi, kobalta, bez kojeg nijedan bombarder ne može da leti.
Prirodna bogatastva Afrike interesantna svim velikim igračima
Pentagon afrički region naziva strateški važnim za interese Vašingtona, a prema rečima komandanta Afričke komande američkih oružanih snaga (AFRIKOM) generala Stivena Taunsenda Moskva i Peking danas konkurišu Vašingtonu na afričkom kontinentu, aktivno koristeći „ekonomska, diplomatska i vojna sredstva“ za širenje svog uticaja. On je uveren da SAD imaju konkurentsku prednost u odnosu na Rusiju i Kinu i da bi to trebalo da iskoriste.
Američki general je istakao da je Afrika važna za SAD, jer postoje geostrateška područja i morski putevi koji su važni za međunarodnu trgovinu i operacije SAD-a širom sveta.
Američki mediji procenjuju da je trenutno u Africi locirano šest do sedam hiljada američkih vojnika, a Taunsed navodi da su rezultati koje je afrička komanda postigla sa malim kontingentom i ograničenim finansiranjem - uprkos činjenici da je Afrika tri i po puta veća od SAD - uštedela novac poreskih obveznika i garantuje jak položaj SAD na afričkom kontinentu.
Izjave Vašingtona o potrebi jačanja svog uticaja u Africi i suprotstavljanja Rusiji i Kini analitičari objašnjavaju slabljenjem američke pozicije na „crnom kontinentu“, kako u odbrambenoj, tako i u ekonomskoj sferi.
„Ako govorimo o Pentagonu, rekao bih da su SAD u poslednje vreme prilično aktivno razvijale vojno-tehničku saradnju sa zemljama afričkog kontinenta kada je reč o snabdevanju oružjem, obuci vojnika, pružanju druge tehničke pomoći i sprovođenju zajedničkih manevara i vežbi. Afričke države imaju prilično ozbiljne bezbednosne probleme - dovoljno je ukazati na problem međunarodnog terorizma. Tamo sve više raste i međunarodna trgovina narkoticima. Stoga su mnoge afričke zemlje zainteresovane za vojno-tehničku saradnju sa SAD“, navodi Batjuk.
Govoreći o ulozi Pekinga i Moskve na „crnom kontinentu“ Batjuk ističe da je Kina poslednjih godina potisnula Amerikance i njihove evropske saveznike iz afričkih zemalja. Rusija, takođe, pokušava da obnovi svoju poziciju dobavljača oružja i drugih vrsta opreme afričkim državama.
„Ruske ekonomske veze sa zemljama Severne Afrike su naročito aktivne - to je već tradicionalno, ali je nedavno ruska strana odlučila da optimizira svoje prisustvo južno od Sahare, a to se ne sviđa baš svima“, rekao je Batjuk.
Eksperti kažu da su afričke zemlje, južno od Sahare, važan partner Rusije u pogledu trgovine oružjem. Primera radi, trećina oružja koje te zemlje kupuju je — rusko.
Vojna diplomatija i borba za resurse
Na pitanje kakav razvoj događaja se može očekivati u toj konkurentskoj borbi za „crni kontinent“, Batjuk smatra da će SAD koristiti „vojnu diplomatiju“.
„Malo je verovatno da će u trenutnim uslovima SAD odlučiti za neke velike intervencije kako bi proširile svoje vojno prisustvo u afričkim zemljama. Očigledno će nastaviti da koriste mogućnosti vojne diplomatije i vojno-tehničke saradnje sa afričkim zemljama“.
S druge strane, ruski politički interesi usmereni su na osiguranje bezbednosti u tom regionu i suzbijanje terorističkih pretnji. Takođe, za razliku od SAD, Rusija nikad ne postavlja političke uslove za razvoj ekonomske saradnje.
U poslednjih pet godina robna razmena Rusije i afričkih zemalja se više nego udvostručila i premašila je 20 milijardi dolara godišnje, dok robna razmena Kine sa afričkim zemljama iznosi više oko 200 milijardi dolara godišnje. Procenjuje se da su Kinezi direktno investirali 100 milijardi dolara, a Rusi oko 20 milijardi.
„Odsustvo“ Rusije sa afričkog tla trajalo je više od 10 godina. Afrikanci se sa nostalgijom sećaju Sovjetskog saveza, koji im je pomogao da dobiju ne samo političku, već i ekonomsku nezavisnost. Međutim, raspad zemlje i situacija devedesetih prisilila je Rusiju da se odrekne svojih afričkih ambicija, pa su za to vreme mnogi projekti zaustavljeni, a veze prekinute. Tek dvehiljaditih, nakon jačanja zemlje, Moskva se ponovo okrenula ka afričkom kontinentu i danas mnoge ruske kompanije rade u tom regionu, pre svega u energetskom sektoru, ali i mnogim drugim.
Rusija je danas jedan od deset najvećih dobavljača hrane na tržište afričkih zemalja i izvozi poljoprivredne proizvode na tržišta trećih zemalja više nego oružja.
Trenutno jedan od najvećih ruskih projekata u Africi je izgradnja nuklearne elektrane u Egiptu, koja će stvoriti 13.000 novih radnih mesta i, kako se očekuje, povećaće BDP te zemlje za desetine miliona dolara. Pored toga, Rusija je afričkim zemljama otpisala dug u iznosu od 20 milijardi dolara, a takođe pruža i veliku humanitarnu pomoć.
Rusija ima prilično velike planove za širenje multilateralne saradnje sa afričkim zemljama, a nedavni samit „Rusija-Afrika“ u Sočiju, gde su došli predstavnici svih 55 afričkih Vlada, potvrdio je ozbiljnost namera Moskve i želju afričkih lidera da jačaju veze sa Rusijom.
