Kako se navodi u članku, „naftni rat“ između Saudijske Arabije i Rusije negativno će se odraziti ne samo na šanse aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa da ponovo bude izabran za predsednika, nego i na status Amerike kao izvoznika „crnog zlata“.
„Kada su SAD zavisile od uvoza, odgovarale su im niske cene nafte. Ali sada, kada je zahvaljujući tehnologijama hidrauličkog frakturiranja Amerika postala izoznik nafte, pojavile su se nove osetljive tačke. Sada se testira njena izdržljivost“, piše autor članka Džon Bredli.
Prema njegovom mišljenju, „Moskva je odbila da produži sporazum o smanjenju proizvodnje nafte, jer nije želela da doprinese učvršćivanju Vašingtona na tom tržištu. Međutim, kako ističe novinar, taj korak će imati uticaja i na ekonomiju Irana – „najvažnijeg saveznika Rusije u regionu i zakletog neprijatelja SAD“.
Pad cena nafte značiće i kraj za američku naftu iz škriljaca na tržištu, smatra Bredli i dodaje da niske cene nafte nikako ne doprinose realizaciji američkih planova.
Američka industrija škriljaca definitivno gubi
„Za obične Amerikance najvažniji je sledeći momenat – bez obzira na to ko će pobediti u borbi između Saudijske Arabije i Rusije, američka industrija škriljaca će definitivno izgubiti“, navodi se u članku.
Novinar ističe da je Rusija dala do znanja da u rezervama ima dovoljno reursa da ne dopusti rupe u budžetu nekoliko godina, čak i ukoliko cena nafte bude 25 dolara po barelu. Sa druge strane Saudijska Arabija može preplaviti globalno tržište jeftinim sirovinama, jer se može desiti da joj to bude jedini izbor, navodi se.
Prema mišljenju Bredlija, to može biti „smrtonosan udar“ za američku industriju šrkiljaca.
„Zanimljivo je kako će Tramp, koji više od svega na svetu mrzi ličnu izdaju, podneti kada konačno shvati da se lider Saudijske Arabije, s kojim je zajedno prošao vatru i vodu, sada sprema da uništi američki sektor, na koji je Tramp ponosan više od svega“, konstatuje novinar.
Članice OPEK plus nisu uspele da se u petak 06. marta dogovore ni o promeni parametara sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte, a ni o produžetku sporazuma. Zbog toga se od 1. aprila obaveze o ograničavanju proizvodnje nafte ukidaju. Ova dešavanja su prouzrokovala pad cena nafte, koji je u ponedeljak iznosio 30 odsto.
