Kako kaže američko izdanje, postoje brojni razlozi zbog kojih se Moskva smatra favoritom u tom sukobu.
Prvi od njih je taj što je, „Forbs“ nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskog ministra enegetike Aleksandra Novaka iskusnim liderima u svojim oblastima, koji su u stanju da donose teške odluke kada je reč o nafti, dok, s druge strane, to se ne može reći i za saudijsko rukovodstvo.
Drugi razlog je što će Rusija u tom sukobu istrajati, dok Saudijska Arabija ima značajne osnove da se brzo povuče i gurne OPEK ka stalibizaciji tržišta, navodi izdanje.
Prema navođenju „Forbsa“, Rusiji, pored toga, ide naruku i skorašnji izlazak najveće svetske naftne kompanije, saudijskog „Saudi Aramka“ na berzu.
Svaki peti građanin Saudijske Arabije kupio je akcije te kompanije, mnogi su čak uzeli i kredite za to. Međutim, nakon što su propali pregovori članica OPEK plus (zemlje-članice OPEK-a i Rusija), vrednost akcija je pala u odnosu na trenutak kada je kompanija izašla na berzu i njihova vrednost nastavlja da pada.
„Čini se da će u nekom trenutku Saudijska Arabija popustiti pred pritiskom i učiniti nešto kako bi se stabilizovalo naftno tržište. Međutim, veliko je pitanje na koji način će saudijski lideri tada spasiti svoju reputaciju“, zaključilo je izdanje.
Raskid ugovora OPEK plus
Sporazum OPEK-a i zemalja izvan te organizacije (OPEK plus) o smanjenju proizvodnje nafte na snazi je od početka 2017. godine. Sporazum se više puta produživao, a uslovi se menjali. Do kraja 2019. godine sporazum je predviđao smanjenje proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno u odnosu na nivo iz oktobra 2018. godine, a za tekući kvartal savez je smanjio proizvodnju nafte za 1,7 miliona barela.
Aleksandar Novak najavio je u petak da od 1. aprila ističu obaveze za smanjenje proizvodnje nafte zemalja-članica sporazuma OPEK plus. Moskva nije pristala na predlog kartela za dalje smanjivanje proizvodnje zbog širenja koronavirusa. Ministar je upozorio da bi tržište moglo emocionalno da odreaguje na izveštaje o raskidu ugovora.
Članice OPEK plus nisu uspele da se u petak 06. marta dogovore ni o promeni parametara sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte, a ni o produžetku sporazuma. Zbog toga se od 1. aprila obaveze o ograničavanju proizvodnje nafte ukidaju. Ova dešavanja su prouzrokovala pad cena nafte, koji je u ponedeljak iznosio 30 odsto.