Ovo je ekskluzivno za Sputnjik poručio otac Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije dan posle sastanka dva tima u Podgorici, nakon kog su predstavnici vlasti nagovestili mogućnost izmene spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
Otac Gojko: Predložene konkretne promene zakona
Nakon pet sati stručnog razgovora, sve je jasno, kaže Perović. Ostaje samo da se vidi da li će onaj koji donosi političke odluke u Crnoj Gori biti spreman da jasnu argumentaciju SPC usvoji i primeni.
Uprkos tome što je bila potpuno marginalizovana u procesu usvajanja zakona, SPC je i dalje spremna za razgovore, dodaje naš sagovornik. Spremna je da preformuliše i amandman koji je predložen u noći usvajanja zakona, ukoliko za to ima prostora. Hramovi treba da budu tretirani jednako, i oni koji su građeni pre, i oni koji su građeni nakon 1918. Zakon o slobodi veroispovesti, podsećamo, zahteva da se dokaže posed pravoslavnih hramova izgrađenih pre 1918, godine kada je do tada nezavisna Crna Gora postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije.
„Mi prihvatamo čak i takvu formulaciju i kažemo da smo spremni da se za te hramove sudimo pred crnogorskim sudovima, po crnogorskom zakonodavstvu. Dakle,ne ostavljamo prostora ni za kakve spekulacije da li tražimo povlašćeni položaj kao SPC, da li tražimo arbitražu nekog trećeg, što nam se pripisuje. Hoćemo da se nad crkvenom imovinom sprovode oni mehanizmi i oni principi koji za sva pravna i fizička lica u Crnoj Gori po već donetim zakonima“, navodi Perović.
Na pitanje da li će crnogorska vlada prihvatiti na sebe dokazivanje da hramovi ne pripadaju SPC, a ne obrnuto, da SPC dokazuje da hramovi pripadaju njoj, Perović odgovara da vlada takav princip mora da prihvati, pošto, kako kaže, ne živimo u džungli već u državi.
Nije problem u primeni nego u samom zakonu
„Zna se da je to princip koji vlada u pravu. Oni su u medijima prikazali crkvu kao nekoga ko za sebe traži neka posebna prava. Naprotiv, mi tražimo da se država, kada misli da je nešto njeno, ponaša u skladu sa već donetim zakonima i sa Ustavom Crne Gore, koji kaže da su crkva i država odvojene i da postoji princip pravne jednakosti za sve, pa dakle i za samu državu“, objašnjava Perović.
Opisujući sastanak, Perović kaže da je ubeđen da se ne može znati na čemu je čovek kada priča sa ljudima koji su usvojili Zakon o slobodi veroispovesti na način na koji su ga usvojili. Napominje da je zakon usvojen bez konsultacija sa predstavnicima SPC i uprkos preporukama Venecijanske komisije.
„Mi smo otišli na sastanak sa koncepcijom da, ukoliko predstavnici vlade nisu spremni da pričaju o promeni zakona, nema ni prostora da se priča. Ono što su prepoznale i domaća i međunarodna javnost jeste da je problem u spornim tačkama zakona, a ne u načinu njegove primene. Drugo, principijelno i sistemski, teško je pričati o tome da se možemo dogovarati kako da se zakon sprovodi. Jednom usvojen zakon imao bi, valjda, mehanizme za sprovođenje i oko toga ne bi trebalo da ima dogovora“, kaže Perović.
Predstavnici SPC prijatno su iznenađeni otvorenošću ekspertskog tima vlade da razgovaraju o promenama zakona, ali napominje Perović, i svesni da to ništa ne mora da znači. Prema njegovim rečima, predstavnici vlade imali su „dovoljno kondicije“ i bili su raspoloženi da saslušaju obrazloženje predstavnika SPC o tačkama koje su sporne i kakve alternative nude.
