Sad je samo bitka da li će sve da se završi do juna. Ako se završi, oporavak može da se očekuje u drugom delu godine. Ukoliko zaraza ne jenja onda možemo da govorimo o potpunom krahu ekonomije i to bi mogla da bude jedna od najtežih godina globalno posmatrano, smatra Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica časopisa Ekonometar i Biznis magazin.
Kako precizira, zasad su prognoze da će to prouzrokovati pad svetskog BDP-a od pola procenta koji će iostići 2,5 umesto ranije predviđenih tri odsto, a to znači gubitak od hiljadu milijardi dolara.
Problem je, ističe Nikolićeva, veći sa Evropom pošto je Evropa već imala niži rast od globalnog 2019. godine, koji je iznosio 1,2 posto, a predviđanja su bila da će ove godine biti ista. Međutim, zbog događaja vezanih za koronavirus biće jedan odsto.
Koronavirus preti pre svega evropskoj privredi
„Još veći problem u Evropi su dve ekonomije koje već izvesno vreme imaju problema, a to su Italija i Nemačka. Nemačka ima jaku industriju, pogotovo automobilsku, a problemi se dešavaju upravo u toj sferi“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
To, kaže, posredno utiče i na Srbiju koja ima najveće investitore i robnu razmenu upravo s Nemačkom i Italijom i ono što se u tim zemljama dešava automatski se preliva i kod nas.
Potres je počeo iz Kine koja je druga ekonomska sila sveta a uključena je u brojne svetske proizvodne lance i globalno je umrežena ekonomija. Stoga je neizbežno da kad se tamo nešto dogodi da je pogođen čitav svet. Zavisnost globalne privrede od kineske, ali i panika kod investitora razlog su što i berze burno reaguju na širenje virusa, a ove nedelje u jednom trenutku je čak nakratko stala Njujorška berza.
„Berza je jako osetljiva i na najmanji potres može doći do pada berzanskog indeksa. Ali to je ipak vrituelni novac i kad se berza oporavi vraćaju se i izgubljene milijarde“, veruje Radojka Nikolić, dodajući da je mnogo veći problem udar na realni biznis, posebno na mala i srednja preduzeća, jer ako maloj kompaniji koja ima mali obrt zaustavite dotok ona je gotova, dok je velika „kao hidra, ima više pipaka pa nekog može i da se odrekne“.
Uticaj na poslovanje kineskih firmi u Srbiji
Kad je reč o posledicama po Srbiju, Nikolićeva dodaje da je Srbija ekonomski ranjiva pre svega zato što je na niskom ekonomskom nivou razvoja i to ilustruje podacima o BDP-u po stanovniku, koji je u Srbiji 6.500, u Kini 10.000, a u Nemačkoj preko 35.000 dolara.
I pored strahovanja, kriza će se najmanje odraziti na kineska ulaganja u Srbiju jer su ona za nas velika, ali ne i za Kinu. Neće biti ni drastičnih posledica ni po rad kompanija čiji su vlasnici Kinezi poput Železare u Smederevu i RTB Bora, smatra ona.
„Ali ono što jeste problem to su kretanja na svetskom planu koja nas posredno ugrožavaju: jer ako mi imamo procenjeni rast četiri posto a treba nam sedam posto, onda naravno da bilo koji globalni poremećaj utiče na to da to ne možemo da ostvarimo. Već sada nije izvesno hoće li biti ostvareno tih četiri posto rasta“, upozorava Nikolićeva.
Na pitanje koja je, ekonomski gledano, razlika između ove epidemije i one sa SARS-om iz 2003.godine, Nikolićeva kaže da procene pokazuju da su veći gubici bili od SARS-a nego dosad registrovani od koronavirusa, ali dodaje da sve zavisi od daljeg razvoja događaja vezano za širenje koronavirusa.
