Filmski kritičar, scenarista, reditelj i pisac Saša Radojević na tribini „Srpsko selo u televizijskim serijama“ održanoj u Institutu za evropske studije navodi da je poslednja „seoska“ serija „Selo gori a baba se češlja“ prestala da se prikazuje 2014. godine i da je postigla rekordnu gledanost.
Posle osam godina prikazivanja postala je rekorder i po broju emitovanih epizoda na javnom servisu, ukupno je prikazana 101, što je za skoro 20 više nego što je imao „Bolji život“.
Povratak na selo – stvar političkog interesa
Radojević smatra da je 2006. godine, kad su prikazane prve četiri epizode „Selo gori a baba se češlja“, postojala politička potreba tada vladajuće Demokratske stranke da uhvati „kopču sa selom.
„Sadašnjoj vlasti ne odgovara selo, već grad. Selo je danas neželjeno na televizijama i mislim da će se naše vlasti 'vratiti na selo' kad bude imala politički interes, ali ne vidim da će do toga brzo doći“, rekao je Radojević.
Prema njegovim rečima, Radoš Bajić je za razliku od svog prethodnika Dragoslava Lazića postao deo srpskog mejnstrima – dobio je nagradu Vukove zadužbine, postao je saradnik odeljenja SANU koje se bavi selom, kolumnista je i „neka vrsta glasa naroda kad je reč o selu“.
Na tribini je primećeno da je u najpoznatijoj seriji Radoša Bajića pozitivno prikazana Republika Srpska, a da jednu od uloga tumači i poznati albanski glumac sa Kosova Enver Petrovci, što nam, po Radojeviću, pokazuje da su serije u današnje vreme „snimaju u funkciji tihog rata“ i pokazuju „meku moć država“.
„Crni talas“ seoskih serija
Govoreći o serijama sa seoskom tematikom na srpskim televizijama, Radojević je podsetio da je prva TV serija u kojoj je prikazan život na selu bila „Parničari“ Dragoslava Lazića u kojoj su prikazana suđenja seljaka sredinom šezdesetih, ali da do pravog preokreta dolazi kad isti autor snima seriju „Ljubav na seoski način“ 1968.
I sledeće dve serije iz seoskog života „Muzikanti“ i „Građani sela Lug“ režirao je Dragoslav Lazić i one su stekle široku popularnost kod jugoslovenske publike, međutim, sve četiri serije su imale bar po jednu epizodu, koja je bila „tiho cenzurisana“, odnosno nije emitovana.
„Čitav taj talas seoskih serija trajao je svega tri godine od 1968. do 1971. kad nestaju sa ekrana, jer je to vreme bilo vreme političkih obračuna sa Maspokom u Hrvatskoj, srpskim liberalima i crnim talasom u filmu“, rekao je Radojević.
I sam Lazić, bio je jedan od pionira crnog talasa u jugoslovenskom filmu, ali je, za razliku od kolega Saše Petrovića, Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva i Kokanja Rakonjca napravio karijeru na televiziji, iako je njegov igrani film „Tople godine“ temeljni film Crnog talasa.
„Doktorka“ pala zbog zastave
Posle toga, u narednih deset godina na Televiziji Beograd nije bilo serija posvećenih seljacima i životu na selu, a onda je ponovo Dragoslav Lazić režirao seriju „Doktorka na selu“.
Kao i prethodne Lazićeve „seoske serije“ i „Doktorka“ se našla na udaru „tihe cenzure“. U petoj epizodi „Doktorke“ u sceni svadbe videla se srpska zastava bez petokrake i ta scena je alarmirala Udbu.
Prikazana je šesta epizoda i potom je serija skinuta sa programa, a iz arhive TV Beograd praktično je nestala inkrimisana peta epizoda i do danas se ne zna gde je nestala. Kad je nedavno reprizirana „Doktorka na selu“, emitovane su prve četiri i šesta epizoda.
Po skidanju sa programa „Doktorke na selu“ 1982. godine, televizije dve decenije nisu bile zainteresovane za seoske teme, a onda, posle 5. oktobra 2000. dolazi do „novog talasa“ interesovanja za seoske teme.
Ratko Mladić ubijen i skrivan u hladnjači
Ponovo je Dragoslav Lazić bio pionir, ali je njegova serija „Seljaci“ prikazana na TV Pinku a ne na javnom servisu. Postala je jedna od najdugovečnijih serija sa emitovanih 137 epizoda, međutim, reč je o seriji čiji su produkcioni standardi daleko ispod njegovih prethodnih radova.
Godinu dana posle „Selo gori a baba se češlja“, na javnom servisu emitovana je i serija „Moj rođak sa sela“ Radoslava Laleta Pavlovića koja je potpuno promenila odnos TV stvaralaca prema selu.
Po oceni direktora Instituta za evropske studije Miše Đurkovića „Moj rođak sa sela“ je otvorio brojna, kontroverzna politička pitanja zbog čega su neki tu seriju nazvali „prvom serijom koju je snimio KOS“.
Radojević je otkrio da je autor Lale Pavlović insistirao da se u jednoj epizodi prikaže scena u kojoj junaci pričaju da je Ratko Mladić ubijen i da se njegov leš skriva u hladnjači, ali da to, ipak, nije prošlo na javnom servisu.
Najviše „seoskih serija“ u bivšoj Jugoslaviji snimljeno je u Srbiji, a u ostalim republikama snimljene su samo dve – „Đekna još nije umrla a ne zna se kad će“ u Crnoj Gori i „Gruntovčani“ u Hrvatskoj.
