„Ne mislim da je kritikovanje umetnika surovo. Trudim se da budem pošten i objektivan prema sebi i onome što radim koliko god je to moguće. Mislim da mnogi glumci ne vole da gledaju sebe, i ja sam među takvima. Ne volim da slušam svoj glas, mogu da trpim sve to samo do određene mere. Ipak, smatram da je kritika važna, jer mislim da je najvažnije pitanje sam rad na filmu, nije tu reč o meni“, rekao je Malkovič novinarima u Kombank dvorani.
Suočavanje s kritičarem
Džon Malkovič je jedan od ovogodišnjih dobitnika Festovog priznanja „Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Nakon uručenja priznanja, holivudski glumac izvodi resital uz muzičku pratnju violiniste i glumca Alekseja Igudesmana, koji je ispričao anegdotu o Malkovičevom odnosu prema kritici i kritičarima.
„Džon fantastično prihvata kritiku. Dok smo spremali ovaj šou, pronašao sam jednu groznu kritiku o Malkovičevoj ulozi u jednoj pozorišnoj predstavi koja se izvodila u Istanbulu. Tu vrlo negativnu kritiku sam uneo u večerašnji šou i dodao sam joj muziku, zove se 'Mučenje Malkoviča' i to je izvanredno. Samo je nekoliko ljudi koji bi kao Džon tako otvoreno prihvatili kritiku i koji bi je čak veličali na određeni način“, rekao je Igudesman.
On je dodao da je turski kritičar, koji je napisao da Malkovič treba pod hitno da napusti Istanbul i da na aerodromu treba da ga isprate uz turski ratluk, prihvatio poziv da s glumcem i muzičarima popije piće tokom predstojećeg izvođenja performansa „Muzički kritičar" u Istanbulu.
Govoreći o svojoj višedecenijskoj glumačkoj karijeri Malkovič je istakao da ga je obeležio, pre svega, rad u pozorištu, odnosno uloge u predstavama kao što su „Staklena menažerija“ Tenesija Vilijamsa, „Pravi Zapad“ Sema Šeparda, koju je igrao u Njujorku, „Sladostrasnik“ Erika Emanuela Šmita, koja je izvedena na Brodveju.
„Film je malo drugačiji. Ne možete da radite na filmskoj ulozi onako kako radite na pozorišnoj. Pozorišna uloga ne postoji svake noći, nego samo onda kada je igrate. I svaki put ona može biti drugačija, možete da radite na njoj, da je razvijate. Filmska uloga može biti urađena i za jedan dan, i to je to, nikada više ne morate da je pogledate“, smatra Malkovič.
Od Vatikana do Svemirskog odreda
Glumac kog domaća publika trenutno gleda u popularnoj televizijskoj seriji „Novi papa“ Paola Sorentina kaže da je pozorište njegova prva ljubav, ali da to ne znači da su mu uloge na filmu ili televiziji manji izazov.
„Ovog leta sam pet meseci proveo u Londonu radeći novu predstavu, pre toga sam tokom proleća završio snimanje 'Novog pape'. Potom sam snimao novu televizijsku seriju, komediju „Space force“ koja će se emitovati na Netfliksu. I najverovatnije ću nastaviti da se bavim serijama“, rekao je Malkovič.
Proslavljeni glumac je priznao da uloge ne bira na osnovu likova koje tumači, nego na osnovu scenarija.
„Ono što me uzbuđuje jesu dobri scenariji. Ne mislim toliko o konkretnim ulogama, jer one imaju značenje samo u kontekstu cele priče i zavise od kvaliteta televizijskog, filmskog ili pozorišnog scenarija i kvaliteta ljudi koji rade na tome. Neke uloge su zanimljivije od drugih, neke su, možda, interesantne duže, neke kraće… Verovatno je sve to bilo malo drugačije pre 20 ili 30 godina, ali samo zato što sam i ja sada drugačiji“, naveo je Malkovič.
Premijera zakazana za 100 godina
Jedan od interesantnih projekata u koje je bio uključen jeste kratki film „Sto godina“, koji je prema njegovom scenariju režirao Roberto Rodrigez. Taj film je zapečaćen i biće prikazan tek 2115. godine.
Malkovič je otkrio da je reč o reklamnom projektu za francuski konjak, čija proizvodnja traje sto godina, što znači da ljudi koji ga prave nikada nisu u prilici da ga vide i probaju.
„Slično je i s mojom karijerom. I ja sam snimio mnogo filmova (snimao sam po jedan godišnje) koje niko neće pogledati ni za sto godina. Čitavu karijeru sam izgradio na tome, tako da to što neću čuti kritiku za ovaj film nije najgora stvar koja se može desiti“, našalio se Malkovič.
Holivudski glumac koji je jednom ranijom prilikom otkrio da ima crnogorske korene priznao je da ne poznaje srpsku i jugoslovensku kinematografiju.
„Zapravo, inače vrlo malo gledam filmove, tako da nisam upoznat“, objasnio je Malkovič.
Biti Džon Malkovič
Džon Malkovič je karijeru započeo kao pozorišni glumac, a potom i režiser. Brodvejski debi je ostvario u predstavi „Smrt trgovačkog putnika“, a prva filmska uloga, u ostvarenju „Mesta u srcu“, donela mu je i prvu nominaciju za Oskara. Ostvario je zapažene uloge u filmovima „Carstvo sunca“ Stivena Spilberga, „Staklena menažerija“ Pola Njumana, „Čaj u Sahari“ Bernarda Bertolučija, „Opasne veze“ Stivena Frirsa, „Spaliti posle čitanja“ braće Koen ...
Čarli Kaumfan je 1999. godine napisao scenario za komediju s elementima fanztazije „Biti Džon Malkovič", koju je režirao Spajk Džounz. U ostvarenju koje je steklo kultni status Džon Malkovič igra samog sebe. Autor scenarija bio je podstaknut enigmatičnom ličnošću Džona Malkoviča i upustio se u projekat koji je naišao na veoma dobar prijem kod publike i kritike.
Malkovič je producirao i nekoliko nezavisnih filmova, bavi se muzikom, kao i modnim dizajnom.
