Odluke donose demokratski, šta odluči većina to se i čini, prenosi Njujork tajms.
Merkati
Merkati dan počinju tako što izvire iz jazbina i krenu u potragu za hranom. Bez obzira na njihovu razdaljinu, merkati se, u potrazi za obrokom, kreću kao jedna grupa, navodi Marta Masner sa univerziteta u Cirihu.
Tokom kretanja komuniciraju zvukovima, a jedan od njih koji proizvode zove se „poziv na pokret“.
Naučnici pojavu, tokom koje životinje menjaju ponašanje u skladu sa stvarima koje čini kritična većina unutar grupe, nazivaju kvorumskom reakcijom. Švajcarska naučnica navodi da je kvorumska reakcija prisutna i kod ljudi.
„Ako ste deo neke grupe i neko kaže hajdemo na picu i niko ne krene - ništa se neće ni desiti. Ali ukoliko se čoveku koji želi picu pridruži još nekoliko ljudi, njihovi argumenti postaju snažniji“, navela je ona.
Tokom istraživanja profesorka sa univerziteta u Cirihu i njene kolege otkrile su da društveni položaj merkata unutar grupe nije presudan za uspeh takvih poziva, već da ključnu ulogu igra njihova odlučnost.
Kao i kod ljudi, čak i ukoliko niste na položaju, dok god se pretvarate da znate šta radite, grupa će vas pratiti.
Pčele
U proleće, možete da vidite rojeve pčela kako vise sa grana poput kakvog opasnog grozda. Oni tada odlučuju o novom domu.
Nekoliko stotina izviđača traži novi dom. Kada pronađu odgovarajuće mesto, pažljivo ga pregledaju i vrate se u roj i obaveštavaju ostale pčele da su pronašlio novo stanište, kakvog je kvaliteta i koliko je udaljeno.
I ostali izviđači čine slično. Postepeno, neki od izviđača uspevaju da ubede ostale. Kada se svi izviđači slože, ostatak roja odleti u novi dom.
Afrički divlji psi
Kao i kućni psi, afrički divlji psi deo vremena provode družeći se, ili jednostavno lenčareći. Posle energičnih rituala na skupovima afrički divlji psi ili kreću u lov ili se vraćaju lenčarenju.
Naučnici su utvrdili da se odluka o tome da li će krenuti u lov ili ne čini demokratskom. Da bi podržali kretanje u lov, psi kijaju, a što viš enjih kija tokom skupa veće su šanse da će lov ubrzo početi.
Ukoliko skup sazove dominantni mužjak, lakše će ubediti čopor da krene u lov - ponekada je dovoljno da kine tri puta. Ukoliko skup pokrene manje značajna jedinka, potrebno je da kine najmanje desetak puta da bi pokrenuo grupu.
Neki naučnici, pak, smatraju i da jedinke glasaju nekim skrivenim signalima, a da kijanje služi kako bi pročistili čulo mirisa za lov.
Mravi
Mravi se kao i pčele često suočavaju sa odlukama vezanim za premeštanje kolonije, a izbor nove lokacije donosi se grupnim odlučivanjem.
Izviđači idu u potragu za boljim staništem i ispituju kvalitet mogućih budućih staništa. Ukoliko se dovoljno izviđača nađe na istom mestu, dostići će dovoljan broj koji je potreban kako bi se kolonija preselila.
Takođe oni ubeđuju druge mrave da im se pridruže u novom staništu. Vode ih jednog po jednog. Kada se kritična masa mrava skupi u novom staništu, odluka cele kolonije postaje zvanična. Mravi, ipak, nisu toliko strpljivi da sačekaju se izborni proces okonča, već dovedu ostatak kolonije u novo stanište tako što pokupe i odnesu preostale jedinke.
Babuni
Istraživajući naučnici su utvrdili da giboni prate ženke, planinske gorile uzdišu kada su spremne za pokret, a kapucineri proizvode čudne zvuke.
Ponekada je ceo proces suptilniji. Grupa se kreće bez jasnih signala gde žele da stignu. Prikupljeni podaci su pokazali da se bilo koji babun može odvojiti od grupe i krenuti novim putem, bez obzira na društveni status ili pol. Kada više babuna krene u istom pravcu, velike su šanse da će ih ostatak gupe slediti. Kada postoje različita mišljenja, odnosno kada vođe grupe krenu u različitim pravcima, ostali će krenuti putem kojim krene većina.
Nemačka naučnica Arijana Strandburg Peškin tvrdi da, suprotno ljudima, kod babuna ne postoji jedinka koja broji glasove ili saopštava rezultat. Ishod je prirodan, a tokom glasanja postoji i proces suptilnog postizanja konsenzusa.