Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, ukazao je da će razvoj digitalizacije uticati na obrazovanje tako što će studenti više da se spremaju za tržište rada kroz različite kurseve i obuke u kampusima, a sve manje u amfiteatrima.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji rektor Univerziteta Branko Kovačević, mišljenja je da era digitalizacije ne predstavlja pretnju univerzitetima, već da samo može da doprinese poboljšanju kvaliteta obrazovanja.
„To će na neki način biti neka vrsta partnerstva između nastavnika i studenata. To znanje će da se stiče kroz neki zajednički rad. Studenti će u stvari mnogo više vremena da provode na fakultetima, ne samo spremajući i polažući ispite, tako da će da usvajaju znanja u saradnji sa nastavnim osobljem. Jer ljudi često greše. Tehnologija nije sama po sebi cilj, ona je alat, i to jedan koristan alat koji će doprineti kvalitetu obrazovanja“, ističe Kovačević za Sputnjik.
Za intelektualce je nužno bazično znanje, a ne kurs
On ukazuje na to da nije jeftino uvesti modernu tehnologiju u sistem obrazovanja, i da se tu se ne radi samo o računarima i laptopovima, već o mnogo složenijim instrumentima. Internet je prema njegovim rečima važno sredstvo u omogućavanju pristupa određenim instrumentima, onima koji ne mogu da ih priušte, te da je veoma korisno da naša zemlja napravi adekvatnu infrastrukturu kako bismo trčali trku sa svetom.
Naš sagovornik kurseve i sticanje znanja u korporacijskim kampusima vidi pozitivnim u smislu inovacije znanja, jer se njima prati šta se dešava u nekoj struci i tehnologiji. Ali, da bi se znanje nadogradilo i dalje su neophodna bazična znanja, tako da je pogrešno misliti da deca u osnovnoj školi na primer mogu da programiraju, ona mogu biti samo korisnici aplikacija i softvera.
„Da biste programirali morate da imate bazično znanje, morate da znate neku matematiku, teoriju verovatnoće, statistiku. Morate da znate diskretnu matematiku. I dalje postoje neke fundamentalne osnove i to je ono što se nije promenilo, promenila se tehnologija. Principi su u nauci isti, samo se stvari realizuju na drugi način, u novoj tehnologiji koja se vrlo brzo menja. I zato morate stalno sve da pratite, i moraju da postoje ti kursevi i inovacije znanja u kojima učestvuje i akademska zajednica, univerziteti ali i korisnici usluga. Tu učestvuju i privredni subjekti, učestvuju i investitori. Svi oni zajedno moraju da investiraju u to celo životno učenje“, objašnjava nekadašnji rektor beogradskog Univerziteta.
Kursisti potrošna roba
Prema Kovačevićevim rečima, ljudi koji se specijalizuju za neki posao samo putem kurseva su potrošna roba, njihovo znanje je kratkog daha, dok su oni akademski obrazovani spremni da se adaptiraju i uče nešto novo, što je i katakteristika današnjeg vremena.
U poređenju kadra koji je stekao znanje fakultetom i onog koji ga je stekao preko kursa, sa Kovačevićem se saglasila i univerzitetska profesorka Srbijanka Turajlić:
„Jedan je naravno svestrano obrazovan i lako može da se prilagodi čitavom nizu poslova, drugi je trenutno obrazovan za jednu usku kategoriju poslova. Da li će ovaj sa kursa uspeti da proširi svoje obrazovanje zavisi delimično od njega, delimično od kompanije u kojoj bude radio. Da li će ikada stići onog prvog, verovatno neće, ali ima mogućnosti da se na neki način razvija“.
Ni kurs ni diploma nego - znanje
Turajlićeva nije sigurna gde će nas dovesti razvoj novih tehnologija, ali je sticanje znanja na alternativne načine neminovna posledica.
„Problem je u tome što se nivo poslova podigao, ono što se nekada radilo sa srednjom školom više ne može. Prema tome, vi morate podići nivo, uslovno rečeno, obrazovanja, ali taj nivo ne znači niti se može proizvesti tako da osamdeset posto populacije postane visoko obrazovano, statistički gledano to je nemoguće“, uverena je Turajlićeva.
Sagovornica Sputnjika je naglasila da Bil Gejts nije završio nikakvu školu i da idolopoklonstvo školi može da bude preterano, a nekada i potcenjeno. Najvažnije je da neko zna da radi svoj posao i da poseduje dovoljno kvaliteta u njegovom obavljanju, a to se prema njenim rečima ne može utvrditi ni preko kurseva ni preko diplome.
