Na ovaj način, „Gasprom“ se složio da cenu gasa za Bugarsku veže za kotacije zapadnoevropskih gasnih habova, odustajući od naftne indeksacije koja je navedena u Bugarskom ugovoru sa ovom kompanijom, piše Rojters.
Analitičari su, zbog stanja na evropskom tržištu, velikog broja dobavljača i tople zime, ranije prognozirali smanjenje cene za Bugarsku, za čak više od 50 odst, do 140 dolara za hiljadu kubika.
Toplo vreme glavni uzrok smanjenje cena
„U Evropi se trenutno vodi „cenovni rat“. Na tržištu gasa je došlo do hiperprodukcije i postoji veliki broj različitih dobavljača. Kao rezultat, Evropa je preplavljena gasom, a cene su postale niske. Drugo je pitanje koliko će proizvodnja gasa u drugim zemljama biti zaista rentabilna, kao i njihov izvoz u Evropu. Gas iz Amerike je sada preskup za uvoz, i već su neki evropski kupci otkazali svoje porudžbine. Konkretno španske firme su odustale od uvoza serije američkog gas“, rekao je Stanislav Mitrahovič,glavni ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i naučni saradnik pri Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske federacije.
Bugarska uvozi iz Rusije oko 2,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje na osnovu dugoročnog ugovora koji važi do 2022. godine. Prema rečima eksperta, logika tržišta je jednostavna, a od nje zavisi i svaki zaključeni posao. Bugarska je potpisala sa „Gaspromom“ dugoročan ugovor po manje-više visokim cenama, u međuvremenu cena gasa na zapadnim berzama je izuzetno pala, što je bio dobar argument ne samo Bugarskoj, već i ostalim zemljama da od svojih dobavljača zatraže smanjenje cena.
„To je jasan zahtev i jedan od razloga zbog kojih se „Gasprom“ složio sa zahtevima Bugarske. U Evropi se vodi „cenovni rat“, a kako bi se sačuvali klijenti i udeo u tržištu, treba žtrvovati cenu. „Gasprom“ čuva Bugarsku kao svog klijenta, ali žrtvuje cenu i maržu, kao i svoju dobit“, rekao je ekspert.
Ekspert dodaje da u tome ne vidi ništa loše, jer Bugarska kupuje ruski gas u velikim količinama, cene u evropskim habovima neće zauvek ostati niske, a na taj način čuva i jednog od važnih klijenata.
Turski tok i veliki broj dobavljača oborili cenu
„Dok traje „cenovni rat“ i dok je potreban Turski tok,“ Gasprom“ je prinuđen na ustupke Bugarskoj. Bugarska ima i alternativu, a to je tečni gas iz Azerbejdžana, koji dolazi do Grčke, gde se pretvara u gasovit oblik i ide preko interkonektora u Bugarsku. Naravno, tečni gas je skuplji za Bugarsku, ali je i to alternativa. Kada alternative postoje, Bugarska dobija mogućnost da traži od Gasproma sniženje cena“, objašnjava ekspert.
I sam bugarski premijer je na pres konferenciji istakao značaj koji diversifikacija i konkurencija imaju za cenu gasa. On je istakao da će već u oktobru Bugarska će moći da uvozi do milijardu kubnih metara godišnje iz Azerbejdžana, preko gasovoda TAP i interkonektora iz Grčke, preko koje će imati i pristup globalnom tržištu tečnog gasa koji će uvoziti iz SAD, Katara i Egipta.
Eksperti podsećaju da je EU optuživala Rusiju za „gasne krize“ 2006. i 2009. godine, pa ovakvi postupci „Gasproma“ smanjuju manevarski prostor evropskih birokrata za nove optužbe, iako se, podsećaju ekspeti, situacija na evropskom tržištu gasa promenila i zapravo porasla zavisnost od ruskog gasa, bez obzira na sve pozive Brisela da se diversifikuju „izvori energije“.
