„Sam broj sankcionih ciklusa koji se primenjuju protiv fizičkih i pravnih lica Rusije dovodi do takvog zaključka. Pokušavali su 80 puta i ako nastave da pokušavaju i dalje, rezultat će biti isti“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije.
SAD su u utorak uvele sankcije protiv 13 organizacija i fizičkih lica iz Rusije, Kine, Iraka i Turske u okviru zakona o neširenju naoružanja za masovno uništenje u Iranu, Severnoj Koreji i Siriji. Zakon zabranjuje da se tim zemljama predaje tehnologija, koja bi omogućila proizvodnju nuklearnog, hemijskog i bakteriološkog oružja, kao i sredstva njihove dostave.
Na sankcioni spisak uvršteno je pet kineskih i turskih kompanija i lica zbog optužbi da „podržavaju iranski raketni program“. Jedan od državljana Kine takođe je optužen za isporuku proizvoda dvostruke namene za pakistanski program naoružavanja. U saopštenju nije precizirano kojim ruskim kompanijama i licima su nametnute sankcije.
Amerika produžila sankcije Rusiji zbog Krima
Prethodno je američki predsednik Donald Tramp na još godinu dana produžio sankcije Rusiji, uvedene zbog situacije na Krimu u martu 2014. godine.
Ruska strana je sa negodovanjem reagovala na tu odluku SAD, te su brojni ruski zvaničnici izjavili da je takva politika kontraproduktivna. Stav Rusije je da će Vašington nastaviti da sprovodi takvu politiku jer od toga zavisi opstanak Amerike.
Prema rečima poslanika krimske regije u ruskoj Državnoj dumi Mihaila Šeremeta, nastavak sankcija zbog Krima predstavlja još jednu u nizu spoljnopolitičkih grešaka SAD, te da trenutni američki predsednik ide stopama svog prethodnika, aludirajući na sankcije koje je 2014. godine protiv Rusije uveo bivši predsednik Barak Obama.
Oglasio se i Krim, a šef Komiteta Skupštine Krima za narodnu diplomatiju i međunarodne odnose Jurij Gempelj tvrdi da državni sekretar SAD Majk Pompeo mora da prestane sa spekulacijama o statusu Krima, jer se to poluostrvo zauvek vratilo pod okrilje Rusije, ma koliko bilo ko odugovlačio s priznavanjem te činjenice.