Primopredaja jedine stranice koja nedostaje najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa na ćirilici, predviđena je sporazumom koji su srpska i ruska delegacija potpisale prošle godine na inicijativu tadašnjeg ambasadora Srbije u Moskvi Slavenka Terzića.
Sporazumom je predviđeno i da Srbija preda Rusiji sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha s kraja 19. i početka 20. veka, koje čuva Narodni muzej u Beogradu.
Povratak 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja, uz istovremeno vraćanje dela renesansnog ruskog umetnika, dogovorili su srpski i ruski predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, tokom Putinove posete Beogradu 2019. godine.
Originalni 166. list Miroslavljevog jevanđelja od polovine 19. veka čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu. Reč je o neprocenjivoj dragocenosti, najstarijem i najvrednijem sačuvanom srpskom ćiriličnom spomeniku.
Reč je o stranici koju je Porfirije Uspenski isekao i poneo sa sobom tokom boravka na Hilandaru, na Svetoj gori, jer je bio fasciniran izgledom tog rukopisa.
Na toj stranici se nalaze čtenija za 20. januar, praznik Jovana Krstitelja. Ukrašena su inicijalom s likom vavilonske bludnice, što je metafora za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja je od muža zahtevala glavu Svetog Jovana. List se od 1846. do 1883. nalazio u Kijevu, a zatim je prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, današnju Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu.
Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku. Ono je zapravo jevanđelistar, bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Knjigu krasi čak 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Kusovac podseća da je Miroslavljevo jevanđelje 2005. godine upisano u Uneskovu listu „Pamćenje sveta“.
Miroslavljevo jevanđelje koje se i danas čuva u Narodnom muzeju zbog izuzetne vrednosti i posebnog načina zaštite i čuvanja javnosti, pokazuje se samo u retkim prilikama.
