Do 2026. godine, poljsko vazduhoplovstvo će dobiti 35 višenamenskih lovaca F-35. Ugovor za njihovu nabavku potpisan je krajem januara. Ova kupovina će ozbiljno promeniti vazduhoplovne snage zemlje — avioni pete generacije činiće više od dve trećine udarnih aviona vazdušnih snaga Poljske, a preostalih 48 lovaca F-16 koristiće se zajedno sa F-35, sa ostvarivanjem maksimalnog potencijala za zajedničke borbene operacije lovaca raznih generacija. U poređenju sa trenutnim raznovrsnim sastavom vazdušnih snaga Poljske, situacija će se drastično promeniti, piše vojni analitičar Dmitrij Kornjev u autorskom tekstu.
Poljska prelazi na lovce pete generacije
Rusija treba da razmisli o činjenici da se menjaju i odnosi snaga u baltičkim zemljama. Može se predvideti da će za pet do šest godina ruske vazduhoplovne snage dobiti desetine Su-57, koji će imati sve savremene mogućnosti poput interakcije sa bespilotnim letilicama. Ali do tog trenutka, pojaviće se jedna država na zapadnoj granici Rusije koja će imati skoro isto toliko aviona pete generacije.
F-35 je pravi borbeni avion koji, iako ima svoje manjkavosti, već ima iskustva u vojnim operacijama u Siriji gde ga je Izrael koristio protiv Hezbolaha. Su-57 je takođe uspešno prošao „proveru“ u Siriji, ali mora se shvatiti da teroristi protiv kojih su se borili ruski lovci nisu imali ozbiljnu protivvazdušnu odbranu.
Tadašnji zamenik ministra odbrane Rusije Jurij Borisov izjavio je 2018. godine da pošto se Su-35 smatra jednim od najboljih aviona u svetu, „danas nema smisla forsirati masovnu proizvodnju aviona pete generacije“. Možda ova izjava zvuči malo diskutabilno, ali se može primeniti u situaciji sa modernizacijom poljskog vazduhoplovstva. Odnosno, za obezbeđivanje recipročnog odgovora nije potrebno samo intezivno štancovati Su-57. Pre svega, potrebno je voditi računa o stepenu integracije različitih vrsta naoružanja u jedinstvenom informativnom prostoru.
Baltička flota protiv poljskih aerodroma
Kako se Rusija može suprotstaviti poljskim F-35? Najbolje rešenje je organizovanje interakcije različitih snaga — PVO, mornarice i borbenih aviona, to jest napredna sredstva za otkrivanje, suprotstavljanje i uništavanje treba da funkcionišu kao jedan organizam.
Za uspostavljanje ove „spone“ može se na različite načini koristiti Baltička flota, kako korvete projekta 20380 koje su opremljene savremenim raketnim sistemima „Redut“, tako i podmornice tipa 06363 opremljene raketama „Kalibar“ koje se mogu koristiti za uništenje infrastrukturnih objekata, kao što su aerodromi i komunikacioni centri.
Promene u vazduhu
Potrebne su kvalitetne promene u sastavu vazdušne grupe, što podrazumeva:
— Aktivnu upotrebu aviona za radarsko osmatranje dugog dometa. Rusija ima modele A-50 i njihovu modifikovanu verziju A-50U, ali u nedovoljnim količinama. Pored toga, napravljen je avion A-100 „Premijer“, ali još uvek nije ušao u upotrebu;
— Integraciju sa kopnenom i pomorskom opremom za radarsko osmatranje, rad vazduhoplovstva bez upotrebe sopstvenog radara na malim visinama zahvaljujući drugim snagama koje cilj identifikuju uz pomoć svojih radara, što će smanjiti šanse za pronalazak ovih aviona;
— Upotrebu lovaca-presretača MiG-31BM sa raketama R-37 (domet lansiranja je do 300 kilometara);
— I naravno razmeštanje aviona pete generacije Su-57.
Su-35 može pobediti F-35, ali...
Međutim, treba napomenuti da uz pravi nivo interakcije, avioni prethodne generacije koji su efikasni u vazdušnim borbama, mogu postati ozbiljan problem za F-35 i delovati ništa gore od Su-57.
Pre svega na pamet pada kombinacija dva aviona četvrte generacije: Su-35 i MiG-31. Međutim, u realnoj vazdušnoj borbi F-35 će ih otkriti mnogo pre nego što ga oni sami otkriju i verovatno će se poljske (američke) rakete do tada već približiti ruskim avionima. Tokom susreta sa avionima četvrte generacije glavni adut stelt aviona, u koje spada i F-35, je upravo vazdušna borba na velikom rastojanju. Međutim, ako se pobegne od raketa, Su-35 će u bliskoj vazdušnoj borbi možda nadmašiti F-35. Upravo avioni četvrte generacije Su-27 / Su-35 su najsavremenije supermanevarske letelice, a u bliskoj vazdušnoj borbi to je glavni faktor.
Pomoći će i S-400
Na kopnu i na moru avionu F-35 mogu pokušati da se suprotstave protivavionski raketni sistemi S-400 sa raketama tipa 40N6 (prema zvaničnim podacima, domet uništenja je do 380 kilometara, visina na kojoj može pogoditi metu je do 35 kilometara, a prosečna brzina je 1190 m\s), koje bi mogle uništiti F-35 pre nego što ti avioni stignu do linije primene svojih raketnih sistema.
Međutim, postoji jedna nijansa kada je reč o ovoj raketi: 40N6 je raketa sa samonavođenjem, ali potrebna joj je informacija o barem približnom položaju cilja, koja se može dobiti sa nekog isturenog mesta za osmatranje, kao što su brod ili avion.
Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti upravo razvoju radara. Na važnu ulogu sredstava za otkrivanje ukazuje činjenica da ako ruski radari obične avione vide na 150 kilometara, onda stelt avione vide na 30-50 kilometara (tako je u teoriji). A ovo je udaljenost na kojoj je F-35 već lansirao svoje rakete na PVO, odnosno postoji šansa da će oni pre videti rakete koje je lansirao F-35 nego sam F-35.
Možda će dobro sredstvo za odbranu ruskog Baltika biti oprema za izviđanje svemira. Pored toga, treba razmisliti o sistemima elektronskog ratovanja kao što je „Krasuha-4“ koji je bio stacioniran u Siriji i koji je američka vojna komanda nazvala „najagresivnijim na svetu“.
„Iskander“ će učiniti let nemogućim
Naravno da niko nije odustao od upotrebe kopnenih raketnih sistema tipa „Iskander“, koji bi mogli uništiti baze F-35 na teritoriji Poljske ili bar znatno otežati njihovo raspoređivanje u potencijalnim borbama. Štaviše, primena raketnih sistema „Iskander“ može se izvesti u okviru izviđačko-udarne operacije, kao i u realnom vremenu: pronašli smo bazu neprijateljske letelice, preneli njene koordinate raketnoj bateriji, zatim sledi paljba nekoliko raketa i baza sa svim letelicama koje su bile na zemlji je uništena. Borbeni ciklus takve operacije sada može biti najviše 10 minuta od trenutka otkrivanja cilja. Naravno, sve ovo zahteva informativnu interakciju svih borbenih trupa u kombinaciji sa opremom najsavremenijih sistema. Da li su Oružane snage Rusije spremne za realizaciju ovakve sheme ili je proces usporen zbog nespremnosti određenih komponenti? Nažalost, nemoguće je odgovoriti na ova pitanja.
F-35 može da nosi i nuklearne bombe
Na kraju treba spomenuti još dva momenta na koje ruski mediji obraćaju pažnju. Kao prvo, Poljska će dobiti F-35 „ekonomske“ klase — bez F-15EX i aviona za radarsko osmatranje dalekog dometa. Međutim, umesto njih se mogu koristi F-15 i kopneni komandni centri, a to ne umanjuje prednosti F-35, iako njegovu upotrebu čini manje efikasnom.
Druga stvar je da će F-35 moći da koristi nuklearne bombe. Ali mnogi avioni, na primer Su-30 koje je Rusija isporučila Indiji, imaju tu sposobnost.
Glavno je da Poljska nema i ne može imati nuklearne bombe — doktrine nuklearnih država ne predviđaju prenošenje oružja ove vrste u zemlje koje nisu članice nuklearnog kluba.
Generalno gledano, ne treba se brinuti da će poljski avioni pretvoriti Moskvu u nuklearni pepeo. Realniji strahovi su drugačiji. Ako Poljska sprovede sve planove za modernizaciju vazduhoplovnih snaga, njihov izgled će se ozbiljno promeniti. Već sada Rusija treba da razmišlja o suprotstavljanju budućim realijama. Tačno je da se ovo već poklapa sa vektorom razvoja savremenih Oružanih snaga Ruske Federacije i ne bi trebalo da postane globalni problem. Razvoj modernih sistema naoružanja i traženje odgovora na ove izazove je redovan zadatak.
