Kudrin, bivši vicepremijer i ministar finansija Rusije, u ekskluzivnoj izjavi za Sputnjik objašnjava da svaka zemlja treba da se orijentiše na multilateralnu saradnju.
— Ne treba stavljati akcenat samo na jedno. Ni Rusija sebe ne ograničava u saradnji sa EU i drugim zemljama na svetskom tržištu, kao i sa drugim zemljama Azije, ne samo Kine. Zato je danas dobar recept imati multilateralne odnose, ne samo sa jednom stranom. Bez obzira na to što će Rusija možda povećavati svoje prisustvo, to treba da ide ruku pod ruku sa saradnjom i sa drugim zemljama.
Čime se objašnjava što Srbiji stalno prebacuju povećanje saradnje s Rusijom, jer je to, kažu, suprotno našoj težnji da postanemo članica EU. Odakle taj strah od ekonomskog prisustva Rusije u ovom regionu?
— Različita tržišta, kao što su EU ili Rusija, imaju različite standarde u upravljanju, tehnologijama, principima carinskog regulisanja. Zato nećemo to nazvati strahom, nego time da svako hoće da se pokaže konkurentnijim u saradnji. Naravno, kad Rusija jača svoj uticaj kod nekog to može probuditi osećaj konkurencije. Tu vidim glavni razlog. I vojno-politički savezi imaju značaj u geopolitici i možda se tu očekuju neki rizici za Evropu, ali meni je sada teško da to ocenim. Zato tu pre svega vidim ekonomsku konkurenciju — kad neko povećava svoj uticaj na projekte i investicije. Ko više sarađuje taj više promoviše svoju robu, koja je zasnovana na njegovim tehničkim standardima i zahtevima. Evo zašto je to tako — zbog konkurencije.
U čemu je prednost Rusije kad je reč o saradnji da Srbijom?
— Prednost je u našoj bliskoj kulturi i bliskom mentalitetu naših građana. To pomaže u saradnji.
Kako će sporazum koji ste potpisali u praksi uticati na saradnju Srbije i Rusije u toj oblasti?
— Sporazum će pomoći da intenzivnije zajednički radimo, ali pre svega da razmenjujemo najbolju praksu. Sada se sve računarske komore u svetu prestrojavaju. Postoje savremeni, ozbiljniji izazovi u vezi sa digitalizacijom. Audit postaje distancioni, oslanja se na baze podataka, analizu, algoritme i zato mi sada ne treba da zaostajemo nego da razmenjujemo najbolju praksu i nove pristupe. Drugo, razvijaćemo tzv. strateški pristup gde razmatramo ne samo finansije i novac, nego i to kako smo postigli konačni rezultat, sprovodeći određenu državnu strategiju i državni program. To zahteva i kvalitativne nove procene, ne samo finansijske. Danas nam je potrebno da razmenjujemo iskustvo. Srbija je naš dobar partner, postoji zajedničko razumevanje. Osim toga, imamo zajedničke državne projekte. Rusija pomaže u obnovi železnice, imamo zadatak da postavimo gasovod, imamo kulturne projekte, sporazum o slobodnoj trgovini, pa novi sporazum koji čeka ratifikaciju o formiranju centra za nuklearne tehnologije. Imamo zajedničke projekte, a naše dve komore mogu zajednički da sprovode audit tih projekata. Zato postoji potreba da tešnje sarađujemo, a ovaj sporazum će nam pomoći u tome.
