Postoji već nekoliko vekova i za vreme turske vladavine predstavljala je jedino mesto u tom kraju na kom se čuvalo srpstvo i vera u Boga.
“Srbija je robovala pod Turcima pet vekova, a za sve to vreme naš narod je uspeo da sačuva hrišćanstvo upravo moleći se u nepristupačnim crkvama, koje su odolevale neprijateljskoj ruci. Često se dešavalo da hajduci pred naletima Turuka, na rukama i konjima prenesu ostatke crkve sa jednog na drugo brdo i upravo zahvaljujući njihovoj snalažljivosti očuvana je vera”, izjavila je etnolog Snežana Ašanin za RINU.
Crkvica Svetog Ilije malih je dimenzija, zidovi su okrečeni u belo, a na krovu koji je napravljen od tesanog kamena i dalje na mestu stoji nakrivljeni krst, uprkos svim vetrovima i gromovima. U unutrašnjost vode masivna hrastova vrata, a u ovu duhovnu kuću u isto vreme mogu ući samo dva vernika jer mesta više nema.
“To što je ova crkva izuzetno mala, ne umanjuje njenu vrednost. Njana simbolika i značaj su izuzetno veliki i isti kao što ga imaju veće religijske građevine. Ljudi su se tu molili Bogu za zdravlje i sreću svojih porodica u izuzetno teškim uslovima”, naglasila je Snežana.
U njoj se tri puta godišnje održava bogosluženje na Bele poklade, Ilindan i Uskrsavanje kralja Krstitelja. Kada se strmom stazom stigne do svetinje, vernici bi trebalo tri puta da obiću oko crkve, a prema narodnim verovanjima onaj ko je grešan ne bi trebalo da se upusti u ovu avanturu, jer može pasti u ponor.
U samom podnožju crkvice nalazi se arheološka iskopina Kula Gradina koja datira još iz 13. veka, a predstavljala je i vojno utvrđenje jer zbog svog geografskog položaja nije bila lak plen neprijatelju.
