O zakonu o veroispovesti, kojim je predviđeno uzimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, Biković kaže:
„Kad se dete više raduje poklonima ispod jelke, nego Vaskrsenju (makar i sopstvenom), onda je ono često sklono deluzijama. Veruje u Deda Mraza, a zaboravlja na to da osim tela pojedinca može da vaskrsava i duh, recimo duh jednog naroda. To je onaj Duh čiji je čuvar SPC, i eno ga sad taj Duh na ulicama Crne Gore. E sad, pokušavaju da taj Duh uhvate i stave u bocu, ali nije to taj duh. Duh o kome pričamo ne ispunjava želje zloj deci.“
Sva deca, pa i deca koja nisu bila dobra, dodaje on, kad-tad moraju na spavanje. A kako će da spavaju kada ih u krevetu čeka savest?, naveo je on u intervjuu za „Borbu“, koji prenosi „Iskra“.
„Dirala su deca pečenje na Veliki petak, omastile se ruke, postale lepljive i zalepile se, kao po pravilu za lance, ulepljene su tako… Kao kod lutka na strunama. A lutak na strunama više nema svoju volju. Tako dečak postaje Pinokio“, rekao je on.
Na pitanje da li smatra da je SPC trenutno u najgorem položaju u poslednjih sto godina u Crnoj Gori, Biković je kazao:
„Ne. Crna Gora gori. I to gori plamenom srpske Sparte. Srpska pravoslavna crkva nije nikad bila jača. Možemo da tumačimo ovo što se dešava iz političkog sociološkog, ili istorijskog aspekta, ali ja bih iz najvažnijeg, onog duhovnog. Nikad nije bilo jasnije da se borimo sa đavolom, i nikad još jasnije da pobeđujemo“, kazao je Biković.
Kad on mora da, dodaje on, udara na crkvu tako otvoreno, znači da je sateran u ćošak, perspektive su mu loše. Daleko od dnevne politike je ova borba. Nema ovo veze sa političarima i politikom. Ova borba je, kako kaže, većih razmera.
„Svaki pokušaj separatizma i ustinjavanja srpskog naroda, jezika, i vere zarad ,,nezavisnosti” je upravo suprotno, tj. stvaranje kolonije u kojoj će i oni koji su najmoćniji među nama i oni koji vladaju tom ’nezavisnom kolonijom‘ biti najmoćniji rob, samo sa najvećom jahtom“, odgovara Biković na pitanje da li smatra da su Crna Gora i Srbija jedna familija.
Na pitanje da li glumci koji su iz Crne Gore, a rade u Srbiji, treba da dignu glas protiv spornog zakona, Biković kaže da svako postupa po svojoj savesti i obrazu.
„Dan svakome uzme meru“, kazao je glumac.
Što se tiče njegovog dolaska u Crnu Goru, i podrške srpskom narodu, kaže da, ako se to desi, sigurno neće najavljivati u medijima.
On je istakao je da podržava naš verujući narod koji litijama brani svetinje.
„I pozivam na mir. Molitva i sabornost su vrlo jako oružje. Ne treba ih potcenjivati. Ako ne verujete sveštenicima, pitajte fizičare. Reći će vam isto“, kazao je Biković.
Imajte razumevanja, poručuje on za kraj, „prema onima koje su uspeli da ubede da oni nisu oni, već da su sada oni, tamo neki drugi, i da se sada graniče sa samim sobom. Imajte razumevanja za njih, ionako im je već dovoljno teško što su granični”.
„Često nam govore da mi, nismo mi, i da je normalno da se graničimo sami sa sobom. A mi se, što se danas vidi kao nikad, graničimo i sa Nebom, jer su naši preci tu granicu često, i sa lakoćom u stradanju prelazili. Imamo takozvani „beli šengen” sa Nebom. I zato sada tako lako, i Nebo može da se spusti do nas. Ako mi ne verujete: otvorite prozor. Eno ga nebo! Gledajte! Eno ga na ulicama Crne Gore! Molim se samo da ne bude oluje“, kazao je Biković.
