Izbor Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije mogao ni da potvrdi, ni da demantuje, ali ne sumnja da će svako ko bude posredovao biti pod snažnim uticajem Berlina. Prema rečima Stojanovića — ako je Lajčak zaista izbor Nemačke, onda to znači da će ona ozbiljnije požuriti i intenzivirati dijalog.
„Ona to može, u EU je jedina koja može da utiče i na Beograd i Prištinu, uz Francusku, koja još nema tu vrstu mogućnosti i specifične težine kao što ima Berlin“, rekao je Stojanović za Sputnjik.
Ako Lajčaka podrže Berlin i Pariz — biće protivteža Grenelu
On podseća da je Lajčak veoma iskusan diplomata, da izvanredno poznaje ovaj prostor i mentalitet ovdašnjih ljudi, a i da vrlo dobro govori srpski.
„Poznaje ovaj vilajet, ali dolazi iz zemlje koja nema tu vrstu moći da mu sama po sebi da tu specifičnu težinu. Ako iza njega stanu Francuska i Nemačka, onda bi ta njegova specifična težina bila povećana i to bi možda bila neka vrsta protivteže američkom posredniku Ričardu Grenelu, ali ne prevelika“, ocenio je Stojanović.
Za našeg sagovornika je očigledno da je u pitanju trka između Vašingtona i Brisela i trka sa vremenom.
Takmičenje između Vašingtona i Brisela
„Iako oni uvek govore da će na ovom pitanju raditi zajedno, teško je u to poverovati. U pitanju je takmičenje na prostoru koji je na neki način bio prepušten EU, ali je ona pokazala malokrvnost u dijalogu. Ni Federika Mogerini nije bila format diplomate koji bi mogao robusnije i radikalnije da natera Beograd i Prištinu da u dijalogu budu kooperativniji“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
„Kada je dijalog zbog taksi postao praktično mrtav, EU je više puta tražila njihovo ukidanje, ali je pokazala potpunu nemoć da u to ubedi Prištinu“, konstatuje on i dodaje da su u taj prazan prostor uleteli Amerikanci, koji imaju daleko jaču kartu kada je Priština u pitanju.
„Da li će sada i koliko taj uticaj Amerike prevagnuti nad ovim što hoće EU? Ona pokušava da u novom formatu pokaže neku vrste ambicije da može da rešava političke probleme u svom dvorištu i predvorju, a za to nema mnogo snage, jer treba usaglasiti različite interese i ovlastiti jednog jačeg emisara“, objašnjava Stojanović.
Uz opasku da su Amerikanci doskora imali dva izaslanika, ali da je Metju Palmer potonuo i da više niko o njemu ne govori, Stojanović kaže da je Grenel diplomata tipa Ričarda Holbruka.
„To je tip diplomate koji sprovodi ’buldožer diplomatiju‘, iako Grenel nije format jednog Holbruka, ali je taj tip i ima iza sebe jaku podršku, lični je izaslanik predsednika Trampa“, podseća on.
Lajčak i Borelj ne bi bili pristrasni
Stojanović smatra da bi izbor Lajčaka bio interesantan i sa još jednog aspekta — što bi posle Borelja, bivšeg šefa diplomatije Španije, koja ne priznaje Kosovo, došao čovek iz Slovačke, koja takođe ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
„To, naravno, ne mora da znači nikakvu njihovu pristrasnost. Oni ne odgovaraju sopstvenim zemljama, nego samo onome što se dogovori u Briselu, među 27 članica“, zaključuje Stojanović.
Dobar poznavalac Balkana
Jedan od razloga zašto bi Lajčak mogao da bude pravi kanidat za tu funkciju jeste i to što slovi za izuzetnog poznavaoca prilika na Balkanu, jer je u gotovo svim zemljama ovog regiona u proteklom periodu obavljao neku funkciju.
Od 1998. do 2001. godine bio je šef kabineta nekadašnjeg slovačkog ministra spoljnih poslova Eduarda Kukana, ali i njegov pomoćnik u svojstvu specijalnog izaslanika za Balkan.
Godine 2001. dolazi u Beograd kao slovački ambasador za SRJ, Albaniju i Makedoniju, a nekoliko godina kasnije bio je i visoki predstavnik UN za BiH.
Odigrao je ključnu ulogu u nadziranju referenduma za nezavisnost u Crnoj Gori 21. maja 2006. godine, s pozicije predstavnika tadašnjeg šefa spoljne politike EU Havijera Solane.
Karijeru je počeo u amabasadi Čehoslovačke u Moskvi, bio je ambasador u Japanu, a 2016. godine je učestvovao i u trci za generalnog sekretara UN.
