Pozicija Poljske u odnosu na Rusiju je nepromenjena i neprijateljska, ali ona nema dovoljno snage da joj se suprotstavi niti da svoj animozitet prema Moskvi u potpunosti nametne evropskim zemljama i zato pokušava da postane centralna tačka u istočnom delu EU za privlačenje država-članica, ali i onih koje trenutno nisu članice „evropskog društva“, a u perspektivi bi to mogle da postanu, smatra Stanislav Bišok, direktor Međunarodne organizacije za monitoring Sis-Emo.
„Vajmarski trougao“ — platforma za nanošenje štete Rusiji
„Poljska ima ambicije koje nemaju veze sa EU u celini, već sa njenim istočnim delom, odnosno višegradskom grupom sa jedne strane – Češkom, Slovačkom i Mađarskom, i aspiracijama koje postoje prema Belorusiji i Ukrajini. Ona će pokušati da razvije Evropsku uniju u okviru Unije, koja će uključivati i postojeće članice, ali i one koje pretenduju na to, zato je moguće da će ojačati svoje pozicije i na Balkanu“, rekao je ekspert.
Prema njegovim rečima, Poljska iza „maske“ EU pokušava da zastupa svoje interese u Ukrajini i Belorusiji, zbog čega i zahteva oštrije reakcije Brisela na sve postupke koje preduzme Moskva.
„Poljska je glavni zagovornik evropske integracije Ukrajine. Poljski politički lideri i državnici su za vreme Majdana podržavali državni udar u Ukrajini, a i sada se Poljska zalaže za podržavanje zapadnog kursa u Ukrajini i Belorusiji. Veliki broj organizacija koje rade u Belorusiji, a propagiraju evropske integracije, povezane su zapravo sa Poljskom“, objašnjava ekspert.
Osim toga, veliki broj nevladinih organizacija u Belorusiji i Ukrajini se ne finansira direktno od strane EU ili SAD, već preko poljskih fondova i to je jedan od načina na koji Varšava pokušava da širi svoj uticaj. Ne treba zaboraviti da je Poljska svesna da ne može da se takmiči sa Nemačkom kada je reč o trgovinskim odnosima i da zato pokušava da obezbedi sebi dostup na istočnoevropska tržišta koja su pogodna za njen izvoz.
Zbog unutrašnje politike, kredibilitet Poljske sporan
Tatjana Romanova sa Katedre za evropska istraživanja Sanktpeterburškog univerziteta ne očekuje brze promene kada je reč o poziciji Poljske u EU, niti porast njenog kredibiliteta zbog izlaska Velike Britanije iz saveza, ali ističe da ne treba zaboraviti da je EU zasnovana na solidarnosti, te da će se stavovi Varšave, u rusko-poljskom kontekstu, uvek uzimati obzir, ali samo u situaciji postojanja stvarne pretnje sa ruske strane.
„Problem je u tome što se unutrašnja politička situacija u Poljskoj loše ocenjuje u EU, a to snižava uticaj Poljske u svim sferama, a pre svega u sferi spoljnoj politici“, rekla je Romanova.
Poljska će pokušati da se nametne kao predstavnik centralnih i istočnih zemalja članica EU, a obnavljanje „Vajmarskog trougla“ je samo vetar u leđa poljskim ambicijama, zaključuju eksperti.
Podsetimo, zvaničan naziv za „Vajmarski trougao“ je Komitet za razvoj nemačko-francusko-poljske saradnje i formiran je 1991. godine na inicijativu ministara spoljnih poslova sa ciljem koordinacija spoljne politike njenih članica. Eksperti kao konkretan rezultat postojanja ovog formata navode brz ulazak Poljske u NATO i EU. Poslednji sastanak „Vajmarskog trougla“ održan je 2011. godine.
