Između izraelsko-palestinskog i kosovskog pitanja, po Kesićevom mišljenju, ne treba povlačiti paralelu, pre svega zbog potpuno drukčijeg konteksta i mnogo većeg značaja Izraela za američki politički život i predstojeće predsedničke izbore. Kao važan momenat ovaj ekspert izdvaja i činjenicu da proces traženja rešenja za odnose Izraela i Palestine traje decenijama, za razliku od dijaloga Beograda i Prištine.
Ipak, kaže Kesić za Sputnjik, Tramp jeste političar koji iskače iz okvira američke spoljne politike, od toga da je generalno mnogo ublaženo prisustvo SAD u balkanskoj regiji, pa do njegovog odnosa prema spoljnoj politici.
„Ono što smo čuli od američkog posrednika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, jeste realno stanje. Amerikanci više ne nameću ni ne prete onako snažno kao ranije. Glavna pretnja je da ako Beograd i Priština ne budu išli ka rešenju, Amerikanci će se povući. I to govori koliko smo značajni u kontekstu sadašnje američke spoljne politike“, konstatuje naš sagovornik.
Trampov jeretički pristup spoljnoj politici
Međutim, važno je, kako napominje, razumeti da se Tramp uopšte ne obazire na stavove zvaničnog Vašingtona niti na mišljenja stručnjaka iz tink tenkova.
„Tramp je redak primer američkog predsednika koji ide kontra svim savetima. Na neki način, postavio je sebe kao jeretika što se tiče američke spoljne politike i američkog političkog establišmenta“, naglašava Kesić. On tu vidi prostor, kad je u pitanju Kosovo i Metohija, koji Srbija može da iskoristi, ali je najteži izazov da pronađe način kako da uđe u ozbiljan dijalog s ovim predsednikom.
Podsetimo, Tramp je početkom nedelje izneo dugo najavljivani plan za rešavanje izraelsko-palestinskog spora koji su Izraelci pozdravili, a Palestinci, kao i veliki deo arapskog sveta, dočekali na nož. Kreatori plana, među kojima i Trampov zet i savetnik Bele kuće Džared Kušner, poručuju Palestincima da će se grdno prevariti ako plan ne prihvate.
Kosmet i Jerusalim ipak slični
Na pitanje može li Srbija da izvuče pouku iz rešenja pripremljenih u američkoj kuhinji i serviranih po sistemu „lud si ako ga ne prihvatiš“, dr Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da su pozicije Srba i Palestinaca ipak različite.
„Čak i gledano na srednji rok, Srbija je u sve boljoj diplomatskoj poziciji. Mi nismo u situaciji kao Palestinci, imamo državu, uprkos nekim oblicima ’meke okupacije‘. Imamo i moćne saveznike i partnere, Rusiju i Kinu, a tu su i druge države“, objašnjava Janković.
Po njegovoj oceni, ni sami interesi Amerikanaca nisu toliko veliki na strani Albanaca kao što su na strani Izraelaca.
Međutim, u jednom se kosovsko i izraelsko-palestinsko pitanje mogu uporediti, a to je duhovni značaj dveju teritorija.
„Koliko je Kosovo i Metohija značajno za svetosavski identitet Srba, današnji i viševekovni, toliko je Jerusalim značajan za Jevreje i njihov identitet, a delimično i za same Palestince“, zaključuje Janković.
