„Pompeo, je doneo vest da će SAD dati vojnu pomoć Ukrajini, što je značajno, ali postoje stvari koje su još važnije za Kijev, kao na primer perspektiva članstva Ukrajine u evroatlantske strukture. Tu SAD ne mogu ništa da obećaju svojim ukrajinskim partnerima, ni članstvo u NATO, ni članstvo u EU. Pompeova poseta nije dala one rezultate kojima su se Ukrajinci nadali“, ističe Vladimir Batjuk sa Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka.
Umesto sanitarnog kordona — postsovjetske integracije
Osim toga, ne samo da evroatlantska perspektiva Ukrajine „visi u vazduhu“, već i imenovanje američkog ambasadora u Kijevu, ali i specijalnog predstavnik za Ukrajinu i Donbas, koji spadaju u Pompeov resor. Zbog toga će želje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o većim američkim investicijama, ukidanju taksi na ukrajinski čelik i aktivnom američkom zalaganju za vraćanje Krima Ukrajini ostati neuslišene.
Batjuk ističe da je jedini rezultat Pompeove posete ponuda beloruskom predsedniku Lukašenku da Amerika u potpunosti obezbeđuje potrebe Minska za naftom. Pored toga nema nikakvih principijelnih promena i upravo je „ukrajinsko iskustvo“ poslednjih par godina, prema rečima eksperta, izazvalo suprotan efekat od željenog — nastavak integracije oko Rusije zbog međuzavisnosti i pozitivnog efekta koje donosi saradnja u okviru ovih procesa.
„Bez obzira na sve probleme, integracioni procesi na postsovjetskom prostranstvu se razvijaju. Za to su zainteresovane bivše članice SSSR-a, pa čak i one koje imaju dvosmislene odnose sa Rusijom — tu mislim na Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu“, rekao je ekspert.
Ruske i kineske investicije štete suverenitetu, a američke donose prosperitet
U srednjeazijskim zemljama Uzbekistanu i Kazahstanu Pompeo je kritikovao uticaje Rusije i Kine i „prijateljski“ upozoravao šefove ovih država da ruske i kineske investicije štete suverenitetu ovih zemalja, dok im partnerstvo sa američkim kompanijama može doneti prosperitet.
Američke kompanije „Ševron“ i „Ekson mobil“, kako ističu neki eksperti, već pokušavaju da osvoje naftni sektor u Kazahstanu i zato ne treba ispustiti iz vida detalj da nafta koju je Pompeo ponudio Lukašenku, može biti američka, ali poreklom iz Kazahstana. Eksperti dodaju da Kazahstan i Uzbekistan u velikoj meri zavise od Rusije, koja ne samo da ulaže velika sredstva, već i predstavlja ogromno tržište za domaće proizvode, kao i tržište rada.
Igor Šiškin, sa Instituta Zajednice Nezavisnih država, ističe da se situacija u ovim zemljama promenila i da Pompeova poseta ne znači da će ove zemlje stati na stranu Amerike i orjentisati se prema njenim potrebama, jer su SAD davno izgubile ovu moć.
„Pozicije šefova centralnoazijskih republika i Kazahstana nisu određene samo njihovim stavom prema SAD, već i činjenicom da se nalaze u kineskom susedstvu. Oni ne žele da budu novac za razmenu u američko-kineskom sukobu“, rekao je Šiškin.
Batjuk ističe da su SAD uticajne i da mogu da izvrše politički, ekonomski i diplomatski pritisak, ali da se situacija znatno izmenila.
„Pre sedamdeset godina prijateljstvo sa Amerikom je bio garant za uspeh. Amerika je tada davala svojim drugovima, partnerima, saveznicima i u Evropi i na Bliskom istoku kredite i pomoć i otvarala je svoje tržište za partnere i saveznika. U tom smislu situacija je sada tužnija, pomoć je postala umerena i ograničena, tržište se ne otvara, već se uvode sankcije i saveznicima“, rekao je ekspert.
Amerika je nekada bila privlačan drugi i saveznik, ali je istovremeno bila i najveći kreditor, dok je danas jedan od najvećih dužnika, što je bitan faktor u donošenju odluke za stupanje u savezničke odnose, upozoravaju eksperti.
