Ističući značaj tog regiona, ruski eksperti navode da su nalazišta nafte i gasa u arktičkoj zoni ogromna, a to bogatstvo je potrebno ne samo Rusiji, već i celom svetu. Drugim rečima — Arktik je izuzetno važan, jer ima resurse koji će i u budućnosti biti veoma traženi u svetu. To je jedan od najvažnijih nerazvijenih, netaknutih rezervoara ugljovodonika.
„Arktik je teritorija za novi razvoj ruske ekonomije, a to znači i ulazak Rusije na međunarodna tržišta i nove tehnologije... Sve što je planirano, a vezano za izgradnju jamalske luke u Sabeti, kao i za projekte sa tečnim prirodnim gasom i Severnim morskim putem, mislim da će biti realizovano. Verovatno će ove poreske olakšice pomoći u privlačenju investicija. Međutim, najverovatnije će tu biti reči o ruskim investitorima, a u manjoj meri o stranim projektima i stranim kompanijama, s obzirom na postojeće sankcije protiv Rusije i zbog problema u Kini…“, kaže za Sputnjik Dmitrij Solonikov, direktor ruskog Instituta za savremeni državni razvoj.
Eksperti ističu da je pitanje izrade državne politike za razvoj arktičkih nalazišta i izrade infrastrukture od strateškog značaja, jer je čak i Amerikancima jasno da će, dugoročno posmatrano, arktička polja postati jedan od ruskih resursa konkurentnosti, kao svetskog proizvođača nafte i gasa.
Investiranje u Arktik po novom zakonu
Nacrt zakona koje je pripremilo Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka i Arktika ima za cilj stvaranje povoljnijih uslova za privatno investiranje i stvaranje novih radnih mesta u arktičkoj zoni Rusije, i, samim tim, uslove za poboljšanje kvaliteta života. Ministarstvo očekuje da će već na leto ruski Arktik dobiti pravu priliku za privlačenje investicija.
Podsticaji su predviđeni za kopnene investicione projekte koji će se sprovoditi u istočnom delu Arktika, gde postoji dobar resursni potencijal, ali njegov razvoj nije privlačan, jer se, uz postojeće poreze, prosto ne isplati.
Poreske olakšice podrazumevaju da se prvih 12 godina porez uopšte ne plaća, a mogu da ih dobiju samo novi investicioni projekti za vađenje nafte, gasa i drugih sirovina. Kao rezultat toga se očekuje pokretanje tri nova velika naftna polja sa investicijama od oko 10 biliona rubalja.
Da bi ruska naftna industrija imala konkurentske prednosti na svetskim tržištima, ona mora da bude stimulisana od strane države. Neće biti ulaganja bez poreskih olakšica, a najperspektivniji projekti zahtevaju velika ulaganja, ističu eksperti.
Na pitanje ko može postati izvor finansiranja takvih projekata na Arktiku, Solonikov kaže — država.
„Izvor finansiranja treba da bude ruski budžet. Stvar je u tome što u trenutnim uslovima postojećih sankcija i, sa druge strane, započetog pada berzi i odliva svetskog kapitala sa tržišta zemalja u razvoju, kojima pripada i Rusija, ne treba očekivati da će biti ozbiljnih investicija iz inostranstva“, smatra ekspert.
Jedan od takvih projekata je „Vostok ojl“, koji će omogućiti isporuku nafte duž Severnog morskog puta istovremeno u dva pravca — i u Evropu i u Aziju. Taj projekat uključuje polja „Rosnjefta“ na severu Krasnojarskog kraja.
Budući da je Severni morski put za skoro polovinu kraći od drugih tradicionalnih ruta izvoza ugljovodonika na atraktivno tržište Azijsko-pacifičkog regiona, njegov razvoj proglašen je jednim od ključnih zadataka u razvoju Arktika. Ruske vlasti su postavile zadatak da se do 2025. godine poveća teretni saobraćaj preko Severnog morskog puta do 80 miliona tona.
Nakon realizacije prve faze projekta „Vostok ojl“, njena proizvodnja može dostići 50 miliona tona godišnje nafte, a nakon druge — 100 miliona tona.
U regionu u kom ne postoji infrastruktura potrebno je izgraditi 5,5 hiljada kilometara gasovoda, puteva, dalekovoda i luku. „Rosnjeft“ procenjuje ugljovodonični potencijal novog projekta na 37 milijardi barela ekvivalenta nafte.
Dragoceno iskustvo iz Sibira
Prema podacima Ministarstva za prirodne resurse — istražene rezerve ruske arktičke zone iznose 7,3 milijarde tona nafte i više od 50 milijardi kubika prirodnog gasa. Ukupni eksploatisani resursi ruskog Arktika procenjuju se na 106 milijardi tona nafte.
Jasno je da je region Arktika veoma težak za eksploataciju i transport ugljovodonika. Međutim, eksperti podsećaju da je slična situacija bila i u zapadnom Sibiru, gde se takođe nalaze ogromna naftna i gasna polja. Taj region se takođe smatrao izuzetno teškim i nepristupačnim, zahtevao je ogromna ulaganja, ali je, ipak, osvojen.
„Svako iskustvo pomaže u razvoju Arktika. Glavni regioni arktičkog razvoja su Koljsko poluostrvo, u manjoj meri Arhangelsk, deo Sibira do Urala, zapadni Sibir i Jamal. Što se dalje ide na istok, to je manje interesantno to iskustvo i manje se pažnje poklanja tim projektima, što je čudno. Kada se govori o arktičkim lukama, čudno je i to što se niko ne seti Peveka, najsevernijeg grada Rusije. U tom smislu, zapadni Sibir je deo koji predstavlja ceo Sibir najbliži evropskoj Rusiji. Iskustvo iz sovjetskih vremena, kada su se tamo aktivno razvijali projekti nafte i gasa, i trenutna pažnja je, naravno, izuzetno važna. Ali još jednom mi se čini da će glavni pritisak na ruski Arktik doći iz evropskog dela naše zemlje, a potom još malo dalje iza Urala“, zaključio je Solonikov.
