„Ne želeći da se bavimo brojnim optužbama niti da se pravdamo, svedočimo i ovoga puta pred Bogom i sveukupnom javnošću ono što smo nebrojeno puta istakli, Crkva nije bila niti će ikada biti nosilac bilo kakve ideologije. Crkva ima svoju glavu — Hrista Boga, kojoj jedino služi, a koji je Crkvu osnovao i kojoj je obećao da će biti sa njom do kraja sveta i veka i da joj ni vrata paklena ne mogu ništa nauditi“, navodi se u saopštenju.
Iz Mitropolije su kazali da se naročito ovih dana trude da tvore isključivo delo Božje, jer to duboko osećaju.
„Nismo rušitelji države. Naprotiv, sve naše poruke su u duhu bratske sloge, mira i ljubavi. Neprekidno pozivamo i sebe i druge na pokajanje i na ugledanje na Hrista i svetitelje. Narod koji hoda ovih večeri u litijama, najlepši su i najdostojanstveniji ukras Crne Gore. Onaj ko ih naziva rušiteljima i negatorima Crne Gore, niti poznaje svoj narod, niti zna šta su istinske vrednosti Crne Gore“, kazali su iz MPC.
Litije su otuda postale kultni događaji, dodaju, u kojima ljudi slušaju i razumeju glas Božji kroz svoju Crkvu.
„Bez ikakve koristi, prinude ili ucene narod se sa radošću sabira, čineći Crnu Goru istinski večnom i neprolaznom, osvećujući je i prosvećujući molitvama iz stotine hiljada duša. Što je veća mržnja, nasilje i laž, to litije postaju još svetlije, a samim tim i brojnije“, kaže se u saopštenju.
Prema njihovim rečima, Crna Gora je opterećena mnogim istorijskim podelama i deobama, koje su nas kroz istoriju mnogo koštale.
„Zato je Crkva u Crnoj Gori jedna od retkih institucija gde su se godinama unazad te deobe prevazilazile i lečile. U našoj Crkvi se ne postaje ni Srbin ni Crnogorac ni Rus ni Grk, nego se postaje pravoslavni hrišćanin, a u isto vreme se ne gube i drugi identiteti. Za Crkvu nije važno kako se ko izjašnjava nacionalno ili kojoj partiji pripada. Oni koji idu u Crkvu, znaju da se na liturgiji ispoveda jedino ’jedna, Sveta, Saborna i Apostolska crkva‘. Plod tako odgovornog odnosa Crkve je ono što danas vidimo na ulicama crnogorskih gradova“, kaže se u saopštenju.
Nikada Crna Gora, dodaju iz Mitropolije, nije bila jedinstvenija po nekom pitanju kao što je ovo aktuelno.
„Nikada za pametne i mudre vladare nije bilo lakše odluke nego što je ova koju od njih danas očekuje narod. Nažalost, sadašnja vlast je pokazala da je narod za nju samo izborna statistika i ništa više. Zato umesto da zajedno sa narodom grade budućnost Crne Gore, oni prebrojavaju ko dolazi na molitvu i po receptu najtotalitarnijih vladara i režima saopštavaju da se ne može biti i u Crkvi i u partiji, proglašavajući ova narodna sabranja ’ludačkim pokretom‘. Time pokazuju da su sebe poistovetili sa državom, a svoje ideološko-političke nazore i sopstvene interese sa državnim interesima“, navodi se.
Dakle, otišli su još dalje od režima uspostavljenog posle 1945. godine, koji je koliko-toliko vodio računa o interesima naroda.
„U načinu vladanja, s druge strane, ništa se suštinski nije promenilo. Kao i njihovi politički prethodnici i ovi danas su sebe stavili u ravan sa Bogom, čak i iznad Boga, pa su pred narodom postavili pitanje — ili partija ili Bog. Hvala Bogu, trezveni narod je bez straha izabrao — priklonio se Bogu i Božjoj pravdi. Poštujući slobodu da svako svoj život gradi po sopstvenoj savesti i odgovornosti, nećemo prestati da prizivamo sve ljude u tu blagoslovenu zajednicu. Nećemo dozvoliti da mržnja i zlo izazovu u nama ništa drugo sem poziv na mir i ljubav. Tako nas uči Gospod naš, da ljubimo i neprijatelje svoje. Tako smo naučeni i od naših svetih otaca, tako nas uče Sveti Petar i Sveti Vasilije svojim svetim ćivotima, a ne kostima, jer su njihova tela, draga braćo i sestre i deco, cela i netruležno sačuvana. Kod Svetog Vasilija dolaze ljudi svih nacija i vera, iz svih zemalja i sa svih kontinenata. Ko god iskreno zatraži pomoć, Bog je kroz svoje svete nesebično daruje. Zato su naše litije nadnacionalne, nadpartijske, nadideološke i u njima su, kao i u Ostrogu, dobrodošli svi ljudi kojima je na srcu pravda Božja i ljudska“, pojasnili su iz Mitropolije.
Imajući na umu da su u biblijskoj istoriji čak i najveći gonitelji Crkve postajali ne samo hrišćani, nego i svetitelji, mi živimo u hrišćanskoj nadi i molimo se Gospodu da i našu braću koja su krenula da kamenuju Hrista, da gone Crkvu njegovu i svedoke njegove — braću i sestre svoje, branitelje svetinja Božjih, preobrati svojom božanskom silom i ljubavlju.
„Ne zbog Crkve koliko zbog njih samih, njihovih porodica i potomaka, duše i njihovog večnog spasenja. Kao što pevamo u troparu Svetom Petru Cetinjskom i danas ostaje poziv svoj njegovoj duhovnoj deci bez razlike: ’Hajte braćo pravoslavna da se radujemo…‘. Vrata Crkve Hristove su uvek svima otvorena“, zaključili su.
