Prva tačka na maršruti Pompea je bio Kijev, gde se on sastao sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim. Do 4. februara američkog državnog sekretara očekuju susreti sa predsednicima Belorusije, Kazahstana i Uzbekistana.
Pompeova „agresivna diplomatija“ u bivšim sovjetskim republikama
Politikolog Sergej Sudakov ističe da se ovakve posete američkih zvaničnika mogu nazvati „agresivnom diplomatijom“ koja nikako ne doprinosi formiranju dobrog, mirnog i održivog svetskog poretka.
„Amerika želi da uradi sve kako bi se smanjila uloga Rusije — da zauzme prostor na koji je ranije pretendovala Moskva, kako bi ove države postale proameričke, to jest — da zona odgovornosti koja je ranije bila ruska sada postane američka. Mi se snažno protivimo tim pokušajima, jer nas sa ovim državama objedinjavaju tradicija, kultura, i istorijsko sećanje“, ističe politikolog.
Postsovjetsko prostranstvo za SAD ima strateški značaj, prvenstveno zbog straha od jačanja uloge Rusije i integracionih procesa pod njenim okriljem,aktivnog delovanja Kine, ali i činjenice da se ovaj region graniči sa Iranom, Avganistanom, Pakistanom i Indijom — zemljama koje su stavile na probu američku hegemoniju, a u isto vreme razvile korektnu saradnju sa Rusijom i Kinom.
Amerika misli da između postsovjetskih zemalja ne postoji sloga, kao što je to bilo ranije, i zato pokušava da uradi sve kako bi Rusiju odvojila od svojih saveznika.
„Rusija je uvek imala dosta saveznika, ali nikada nije zaboravila rečenicu koju je izgovorio još Suvorov: ’Rusija nema mnogo saveznika, u stvari samo ima dva — armiju i flotu‘“, podseća Sudakov.
Pompeo očito ne zna ovu izreku i verovatno će, smatra ruski ekspert, pokušati po svaku cenu da stvori konfliktne situacije na granicama sa Rusijom i pokušati da pridobije za svoje ideje i zvaničnike i javno mnjenje u tim zemljama.
Uticaj predizborne kampanje u SAD
Eksperti podsećaju da se SAD nalaze u predizbornoj kampanji — periodu kada treba pokazati sve uspehe američke spoljne politike. Donald Tramp konstantno trpi optužbe svojih oponenata da gubi pozicije na Bliskom istoku, u Siriji, postsovjetskom prostranstvu i saveznike u Evropi, dok Rusija jača.
„SAD su za vreme Trampa zauzimale više izolacionističku poziciju i bavile se sopstvenim interesima, ali, pri tom, strateški cilj SAD — svetska dominacija — nije nestao“, kaže Jurij Roguljov, direktor Fonda za američka istraživanja „Frenklin Ruzvelt“ Moskovskog državnog univerziteta.
Ekspert dodaje da se u pozadini današnjeg konflikta između SAD i Rusije nalazi globalna konkurencija. Ko je bolji, konkurentniji u vojnoj sferi, u formiranju novih državnih prostranstava, ko ima poslednju reč u Siriji i može da reši problem sa Iranom — samo su neki od faktora koji određuju rusko-američke odnose.
SAD bi da kontrolišu i bivše sovjetske republike
SAD vrše veliki pritisak na zemlje bivšeg SSSR i na različite načine pokušavaju da ih stave pod kontrolu, a Ukrajina je, saglasni su eksperti, najbolji primer za to. To se radi preko obrazovnih centara i neprofitnih organizacija koje nastoje da formiraju nove elite naklonjene Americi. Svaka američka administracija je pokušavala da stvori mreže mladih demokrata i uslove za „demokratske tranzicije“, kao bazu za buduće socijalne proteste, navode eksperti.
Sve bivše sovjetske zemlje, posebno centralnoazijske Kazahstan i Uzbekistan, pod budnim su okom Amerikanaca. Ipak, eksperti smatraju da je, uprkos tome, kasno za suštinske promene ili neki značajniji američki uticaj.
Kako navodi Roguljov — ove zemlje su osetile na sopstvenoj koži negativan efekat američkog prisustva i shvatile da ih Amerikanci koriste isključivo u svoje svrhe, a pošto su svesne da pre svega treba da vode računa o svojim interesima — one daju prednost saradnji sa Rusijom, kao i sa Kinom.