Tabloidni sadržaji su jeftini, a skupo se plaćaju. Po mišljenju stručnjaka — naslovi i sadržaji koji dominiraju u Srbiji odraz su vrednosti našeg društva, a velika izloženost takvom izveštavanju degradira nas na banalan, ali socijalno prihvatljiv nivo.
„Tabloidni naslovi oblikuju čitaoce u smeru u kome oni počinju da govore vrlo jednostavno i uz pomoć poštapalica koje im se serviraju. Veliki broj građana, zapravo, danas ne zna da piše, a ono čega se plašim je da će zaboraviti i da čita“, kaže nam psihoterapeut Aleksandra Janković.
Sagovornica Sputnjika ističe da se tabloidnom matricom uništavaju kultura, životni stil koji podrazumeva znanje kao vrednost i vrlinu, kao i neprekidan duhovni razvoj.
„Mi sada radimo za nekakve instant potrebe jedne krajnje egocentrične i narcističke kulture u kojoj svaka druga rečenica počinje sa ’ja‘“, objašnjava Jankovićeva.
Dramatični naslovi koji nemaju veze sa sadržajem
Ona dodaje da je nastupilo vreme u kom je brzina najbitnija i u kom se ljudi sve manje istinski informišu. Sadržaj se ne čita, ali se naslovi i te kako pamte. Čak i oni koji nisu skloni čitanju tabloidnih naslova, izloženi su društvenom pritisku, jer ih okruženje pita: „Pa, kako ne znaš?“. Prepričavanjem, sadržaj dodatno gubi vrednost.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka Neda Todorović tvrdi da su tabloidni naslovi pogubni po mlade, ali i za 50 odsto funkcionalno nepismenih ljudi.
„Onaj ko tabloid doživljava kao novine, njemu će to ostaviti snažan trag, i on će se ponašati u skladu sa tim što je pročitao u tom tabloidu. Na primer — tabloidi u velikoj meri tretiraju sve situacije iz rijaliti programa čiji akteri postaju novi uzori, a svet koji se pojavljuje u rijaliti programima je vrlo problematičan — u svakom smislu“, smatra sagovornica Sputnjika.
Sve je zabava — od kulinarstva do ubistva
Naslovi u tabloidnim novinama i na portalima kreiraju se po šablonu i često nemaju veze sa sadržajem. Zbog toga su postali „opšte usvojeni“ stereotipi, pa je gotovo nemoguće cenzurisati ih.
„Sada sve potpada pod zabavu — od kulinarstva do ubistva. To je sve industrija zabave. Samo je pitanje mode — šta je trenutno u fokusu, šta treba eksploatisati. Da li je važnije eksploatisati estetsku hirurgiju i njene neuspehe ili korupciju u zdravstvu ili ubistva“, objašnjava za Sputnjik filozof medija Divna Vuksanović.
Ona ističe da tabloidi nemaju nikakav vizuelni identitet, osim šarenila i ključnih reči — dramatično, horor, šokantno — čime se zapravo šalje poruka: troši me, klikni me!
Na zapadu drugačije
Bilo koja tema, sugeriše Neda Todorović, može da bude senzacionalna, bez obzira na to kako će uticati na nečiji život:
„Bili smo svedoci da je na naslovnim stranama tabloida bila priča u detalje šta je silovatelj činio onoj devojčici, ne misleći na posledice po to dete. Na činjenicu da to dete treba negde da živi u ovoj zemlji i da će svi ljudi koji su to ikada pročitali u tabloidima imati prema tom detetu određenu vrstu odnosa. Ono više nikada neće živeti normalno“.
Stručnjaci tvrde da se u zapadnim zemljama tabloidi bave isključivo poznatim ličnostima i tračevima, koji uglavnom dolaze od nepoverljivih izvora. Pošto se mediji ne mogu posmatrati odvojeno od društveno-ekonomskog konteksta, slika kod nas je znatno drugačija.
„Kod nas tržište i dnevna politika diktiraju izgled tabloida i na prvi pogled deluje da su oni naličje jednog umivenog društva, a zapravo, ja bih rekla da je to lice onoga što trenutno živimo“, zaključuje Vuksanovićeva.