00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Decenija potresa: Koje države bi sledeće mogle da napuste EU

CC0 / / Bregzit
Bregzit - Sputnik Srbija
Pratite nas
Velika Britanija u petak definitivno napušta Evropsku uniju, a idejni tvorac „bregzita“ Najdžel Faraž već predviđa da će primer Londona u perspektivi slediti Italija, Danska i Poljska. Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Velike Britanije Siniša Ljepojević slaže se sa Faražom po pitanju Danske i Poljske, a dodaje na spisak i Švedsku.

Govoreći u Evropskom Parlamentu u sredu, Faraž je rekao da ako „bregzit“ upola uspe — „ova institucija neće biti ovde u roku od deset godina“.

Prema njegovim procenama — EU će se raspasti za deset godina zbog seizmičkog uticaja „bregzita“. Lično će nastaviti kampanju protiv EU širom Evrope u narednim mesecima i godinama, a uveren je da su pomenute tri zemlje kandidati da među prvima izađu iz Unije.

Ljepojević za Sputnjik kaže da je sam izlazak Velike Britanije znak velike krize evropske integracije, i da će se Unija, onakva kakvu je mi znamo, možda za deset godina potpuno raspasti.

„Mnogi u EU dele razloge zbog kojih je većina Britanaca odlučila da napusti Uniju“, konstatuje on, ali istovremeno napominje da na mogućnost izlaska iz EU presudan uticaj ima činjenica da li je zemlja u Evrozoni ili ne.

„Kako sada stvari stoje — prve u redu da to učine u narednih nekoliko godina su Danska i Poljska, dok je za Italiju, iako to želi, teško zbog članstva u Evrozoni“, kaže sagovornik Sputnjika.

Danska i Poljska iz različitih razloga kandidati za izlazak iz EU

Ljepojević objašnjava da je takav korak za članice Evrozone praktično nemoguć.

„Iako u Italiji postoji raspoloženje za izlazak iz EU, to je malo verovatno, upravo iz tog razloga. Bio bi veliki lom i pitanje je da li je Italija spremna za tako radikalan korak“, smatra on.

Kada je reč o Danskoj i Poljskoj, kaže Ljepojević — one će najverovatnije biti prve u redu da slede Veliku Britaniju.

„Ali njima će biti lakše, jer ni Poljska ni Danska nisu deo evrosistema, tačnije Evrozone. Tu je kandidat i Švedska“, rekao je on.

Ljepojević podseća da u Danskoj postoji stabilno raspoloženje protiv EU.

„Svi sporazumi o Evropskoj uniji u Danskoj su na prvom referendumu odbačeni, a onda su ih naterali na drugi referendum, pa su onda prošli. Jedino nisu uspeli da ih nateraju da uđu u Evrozonu“, objašnjava naš sagovornik.

Poljska, s druge strane, pripada drukčijoj političkoj poziciji.

„Ona je postala američki instrument u borbi protiv evropske integracije, a vladajuća politička stranka je evroskeptična. Ali u javnosti nije tako — to je zemlja u kojoj je u javnosti najveća podrška EU, jer im je omogućeno da rade u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Ali politička elita je potpuno protiv EU“, kaže Ljepojević.

I Švedska među kandidatima

Čudi ga, kako kaže, da Faraž nije pomenuo Švedsku.

„Švedska je takođe kandidat da napusti EU i da bude deo jednog novog bloka“, ističe on i dodaje da bi „sloboda u novim međunarodnim odnosima“ bila glavni razlog zašto bi ta zemlja napustila evropski blok.

„Iako neka zemlja nije član Evrozone, ona je sa svojom lokalnom valutom veoma skučena u finansijskoj politici i mora da sledi politiku Evrozone, za šta mnoge zemlje procenjuju da nije dobro za njih“, zaključuje Ljepojević

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala