On je u intervjuu za Radio Beograd rekao kako je do nereda u Crnoj Gori došlo:
„S jedne strane, na tako legitimne i jasne zahteve Crkve da je Zakon o slobodi veroispovesti loš i da treba doneti bolji, imate jednoumnu reakciju crnogorskih vlasti, gde se ni između redova ne pojavljuje nikakvo pitanje da li su možda pogrešili i da li 250 hiljada ljudi na ulicama predstavljaju znak da možda nije trebalo da donesu taj Zakon. U tako zategnutoj situaciji, potpuno je normalno i prirodno da spontanost mladosti, duhovitosti i kreativnosti i na taj način protestvuje“.
Vlasti je draži sukob
„Sa druge strane, otvara se prostor, a ima i smišljenih akcija koje idu na provokacije i zaoštravanje, kako za temu ne bi imali Zakon i mirne crkvene litije. Da citiram prijatelja — ako mi iz Crkve nismo pozivali na to da litije budu bez stranačkih i političkih obeležja, onda ni more nije slano“, kaže Perović.
„Sve što ide u prilog stavljanja Zakona u drugi plan, nije dobro, ni za Crkvu ni za narod. Jer neko iz vlasti će radije da se bavi nemirima, sukobima i tučama, nego da ga neko pita da li si doneo dobar zakon i hoćeš li ga popraviti“, smatra on.
„Otvoreno tvrdim da je vlastima u Crnoj Gori draže da ima sukoba, jer pokazuju potpuno odsustvo želje za dijalogom. I sada ove poslednje poruke koje su nam poslali, to je poziv na razgovor o primeni Zakona. To malo liči na neku neprimerenu trgovinu. Mi imamo normalniji, legitimniji zahtev — promenite zakon. A haos u državi nikome dobro ne može doneti“, ističe Perović.
On podseća da Crkva neprekidno poziva na miran i molitven ton litija, ali da činjenica da je sve veći broj ljudi na ulici govori da je teže održati poredak.
„Crkva je odgovorna za svoje litije, a one su i dalje u crkvenom i molitvenom tonu. Međutim, litije su podigle i drugo građanstvo i omladinu koja želi da iskaže i drugo nezadovoljstvo. Tako poslednjih dana imamo bojenje zidova u boje srpske trobojke, koje su istovremeno i boje Kraljevine Crne Gore. Te boje su nađene kada smo prenosili posmrtne ostatke kralja Nikole iz Francuske u Crnu Goru. Dakle — to nije ništa protiv Crne Gore, a jeste buđenje svesti kod te omladine. I na to imamo jednu besmislenu, represivnu reakciju policije, koja suzavcem rasteruje tu omladinu. A onda imamo još smešniju scenu — da policijska patrola čuva beli zid. Da sada ne nabrajam kakvih sve grafita ima, kakvih skaradnosti i nemoralnosti, to se ne dira“, objašnjava on.
Legitiman građanski protest
Naravno, trobojka nije starija od Francuske buržoaske revolucije, ali, ako je i tako, ona predstavlja univerzalne simbole slobode, bratstva i jednakosti. Perović naglašava da su litije koje organizuje Mitropolija već mesec dana otkako je sporni Zakon usvojen — legitiman građanski protest.
„Neko će reći da se narod probudio, neko će reći da je čudo, neko, kao vlasti u Crnoj Gori — političke demonstracije obučene u crkveno ruho, ali svi koji prate zbivanja ovih mesec dana se slažu da toliko naroda na ulicama u Crnoj Gori nikada nije bilo. Bilo je muzičkih događaja i sportskih takmičenja, bili su i politički mitinzi, ali da istovremeno trgovi svih crnogorskih gradova budu puni i da se sve odvija u mirnom i molitvenom tonu — to još nismo imali. O tome sam pričao i sa nekim NVO i građanskim aktivistima i svi imaju samo jedno mišljenje — da je u pitanju legitiman građanski protest vernika, i ne samo vernika, nego i ljudi koji se zalažu za to da Crna Gora ima normalne zakone, zakone koji ne krše Ustav i osnovna ljudska prava. Onda se tu sabralo mnogo ljudi i svi smo u istom tonu. Neko će reći ovo je borba za Crkvu, a ja bih tome obavezno dodao — i borba za Crnu Goru koja će imati normalne zakone i poštovati osnovna ljudska prava i Ustav“, smatra Perović.
Tu se uvek mora reći da Vlada u Crnoj Gori prethodnih godinu dana nije htela nikakav dijalog, da je (ne)vešto izbegavala situacije da se raspravlja i zato je to prvi argument protiv Vladinog iskaza. Jer, da su naše primedbe neosnovane, napominje on, sigurno bismo lako razgovarali i oni bi nam lako na to ukazali.
„Dakle, oni su se nečega plašili. Naše su primedbe itekako osnovane. Reč je o kršenju osnovnih ljudskih prava, o jednakosti pred sudovima, o pravu na suđenje, o Ustavnoj odredbi da je zabranjeno diskriminisanje i odredbi da su crkva i država razdvojene. Sve to ovaj Zakon krši, i to je lako i čitljivo i onome ko nije pravnik. Imate ovih dana i činjenicu iz crnogorskih medija — gotovo da ne postoji pravnik koji je voljan i sposoban da takav zakon brani“, rekao je Gojko Perović.