„Neće. Svi smo se složili da sve dok se poštuje primirje niko neće slati dodatne savetnike, trupe ili plaćenike iz susednih zemalja... Svi su se obavezali“, potvrdio je Čavušoglu.
Turski ministar smatra da sve dok strane u sukobu poštuju primirje nije neophodno pokretanje pitanja sankcija u odnosima između Libije i drugih zemalja koje bi mogle prekršiti embargo na oružje.
„Glavno pitanje i kriterijumi su prekid vatre i primirje. Sve dok ga svi budu poštovali, nećemo govoriti o sankcijama protiv Libije ili drugih zemalja, već ćemo se fokusirati na politički proces i na načine za ubrzavanje tog procesa“, precizirao je Čavušoglu.
Dodao je da Turska smatra da Libijci sami treba da se dogovore o rešavanju situacije, ali da spoljni igrači — Rusija i Turska — mogu pomoći ako je potrebna podrška.
Čavušoglu je naveo da Turska u Libiji preferira da vojni komitet „5+5“ sam ulaže napore za održivi prekid vatre, a zatim razgovara o drugim pitanjima.
Rešavanje libijskog sukoba
U Berlinu je 19. januara održana međunarodna konferencija o Libiji, na kojoj su učestvovali lideri Rusije, Nemačke, Francuske, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Egipta i drugih zemalja, kao i Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Premijer Vlade nacionalnog sporazuma Libije Fajez Saradž i komandant Libijske nacionalne armije Halifa Haftar prisustvovali su samitu, iako ni tamo nije došlo do organizacije direktnih pregovora između njih.
Berlinska konferencija održana je nekoliko dana nakon međulibijske konferencije u Moskvi, na kojoj su učestvovali predsednici Rusije i Turske. Haftar je i rusku prestonicu takođe napustio bez potpisanog primirja sa predsednikom Vlade u Tripoliju Fajezom Saradžom.
Glavni rezultat Berlinske konferencije je poziv za prekid vatre u Libiji i obaveza da se sukobljene strane uzdrže od mešanja u sukob, poštujući embargo na oružje stranama u sukobu. Osim toga, učesnici sastanka su predložili da se osnuje odbor za kontrolu poštovanja prekida vatre.
