Autor članka rakete „Oniks“ naziva „starim nadzvučnim oružjem“, jer su, prema informacijama lista, prvi put stupile u sastav naoružanja pre skoro 20 godina – 2002. godine.
Nova generacija „Oniksa“ će imati domet leta od 800 kilometara, a takođe će biti opremljene poboljšanim sistemom za ciljanje i zaštitu od radio-smetnji, naglašava autor članka.
Rakete će razvijati brzinu do 2,5 maha, dok će, na primer, brzina rakete „Cirkon“ biti više od pet maha, naglašava autor.
Međutim, po mišljenju novinara, i ta brzina je dovoljna da raketa „Oniks“ predstavlja pretnju za sisteme PVO i brodove zapadnih zemalja.
Odeljenje za strana vojna istraživanja Vojske SAD ocenjuje da je sistem navođenja jedna od najzanimljivijih karakteristika rakete „Oniks“, ističe autor.
Taj sistem omogućava da se istovremeno koriste rakete različite klase, a može da određuje i stepen važnosti meta, na osnovu čega se i razrađuje plan napada.
Nakon uništavanja glavne mete, ostale rakete gađaju druge brodove, tako da jedna raketa pogađa jednu metu.
Nakon uključivanja režima automatskog praćenja mete, kod „Oniksa“ se isključuje radar, nakon čega se raketa spušta na visinu od pet do 10 metara, ispod operativnog nivoa većine PVO radara, objašnjava novinar.
Čim se „Oniks“ nađe ispod radio-opsega, radar se ponovo aktivira i locira metu. Velika brzina leta i pomenuta funkcija znatno otežavaju rad protivničkih radarskih i sistema PVO, piše list.
„Nešenel interest“ zaključuje da, uprkos različitim tvrdnjama da će hipersonično oružje „izmeniti pravila igre“, staro i sporije nadzvučno oružje i dalje predstavlja veliku pretnju za protivničke brodove.