Reagujući na navode Đukanovića, iznete u intervjuu Tanjugu, da država Crna Gora ne otima imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer je ta imovina, kako tvrdi, zapravo vlasništvo države Crne Gore, uzurpirano u periodu između 1986. i 2000. godine, Nikola Selaković je naveo da to nije pravna argumentacija.
„Posmatrati sve u uskim vremenskim okvirima, kao što čini Milo Đukanović, a ne osvrtati se na ono što su bili važeći pravni propisi u vreme kada je određena imovina postajala crkvena, nije nešto što može da bude validna i validna pravna argumentacija“, rekao je Selaković za Tanjug.
Dodao je da je pre perioda o kojem govori Đukanović vladao komunistički režim, za koji se, kaže, zna kako je postupao prema crkvi, a naročito prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Selaković ističe da su se upravo po tom pitanju oglašavala neka od najrelevantnijih međunarodnih pravnih tela, od Saveta Evrope, do Venecijanske komisije, i pozivala na nužnost i potrebu vršenja restitucije crkvene imovine, a pre svega imovine SPC.
„Važno je da se pravno napomene da se ne može uzurpirati nešto što je vaše, što je postalo vaše pre mnogo vekova, što je Crkva kao svojinu stekla donacijama, prilozima ktitora, vladarskim poveljama i poklonima, i to u skladu sa važećim zakonima i pozitivnim pravnim propisima“, napominje Selaković i dodaje da je posebno zanimljiv period koji Đukanović navodi u argumentaciji.
„Period od 1986. do 2000. godine se u najvećem delu poklapa sa periodom njegove vlasti u Crnoj Gori, a upravo ta vlast donosi, sprovodi i kontroliše primenu samih propisa“, zaključuje Selaković.
