„Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine“, kaže Đukanović u ekskluzivnom intervju za Tanjug.
Zakon neće biti povučen
Ovo je važan period emancipacije Crne Gore, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.
Na pitanje ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava — na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović odgovara — na razgovor kako implementirati taj zakon.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izneo je svoje viđenje istorijskih, pravnih i političkih razloga koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, i odbacio argumente protivnika Zakona. Kaže da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori.
„Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza“, kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000. O tome „svedoče neupitne istorijske činjenice“.
Zakon neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je i do sada koristila Srpska pravoslavna crkva. Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore.
„A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste i okupljanja u organizaciji Crkve. Žao mi je što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u suštini inferiornom političkom manipulacijom lidera nezadovoljnih prosrpskih partija, koji 30 godina kontinuirano doživljavali izborne i političke poraze“.
„Svesni su svoje nekonkurentnosti i traže alternativni teren političkog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori i namećući se kao njegovi tobožnji zaštitnici“, kaže Đukanović.
Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beograda, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, i da li Vučiću zamera što podržava prava SPC, a time i volju i prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.
Srpski korpus u Crnoj Gori je zaveden
„Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakve uznemirenosti, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti“, ocenjuje Đukanović.
„Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića da isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori i u drugim susednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje. Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno — da se ta politika mora voditi veoma suptilno“, ističe Đukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana srpske nacionalnosti u, kako on tvrdi, drugim državama u regionu.
„Kako se to završilo, mogli smo da vidimo. Neodmereno, nedovoljno pažljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gde god da oni žive može odvesti u neprimereni paternalizam i opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u našem regionu“.
A Crnogorci u Srbiji?
Upitan na koga je adresirano to upozorenje, Đukanović odgovara:
„Na sve koji tako postupaju. Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumem njegovu zainteresovanost za položaj srpske manjine u Crnoj Gori. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je i o Srbima u Crnoj Gori kao delu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebalo da sledi zajednički nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A odmah nakon toga smo mogli da čujemo i nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore“.
On ističe da građani Crne Gore treba da slede i poštuju nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.
„Nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprotstavljeni našim nacionalnim interesima“, ističe on, ujedno podsećajući na obnovu nezavisnosti Crne Gore kao nacionalni interes koji je bio suprotan nacionalnom interesu države Srbije.
„Takođe, interes Crne Gore je da bude članica NATO-a, i to je suprotno nacionalnom interesu države Srbije. Zato nije realno očekivati od Crne Gore da širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore“.
Crna Gora nije konfederacija
O tome ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da „uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica“, već da pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.
Na opasku da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju navodi da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije.
Te zamerke vidi kao „reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja, sa ove ili one strane“.
„Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim, ali nikada nijesam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi“, objašnjava Đukanović. Preporučuje to, kaže, svakome, uključujući i Vučića.
„A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Crnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo — nekoliko pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojavanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Đukanovića“, ocenjuje on.
Dodaje i da je reč „o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti“, te da veruje da „ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbiji i Crnoj Gori moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evropske budućnosti“.
Retrogradne pojave
Kada je reč o projekciji zajedničke evropske budućnosti, Đukanović na primedbu da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.
„Argumentacija Crne Gore bila je da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnim inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge države regiona. Naše je pitanje bilo — čemu sada stvaranje još jedne regionalne inicijative“, objašnjava Đukanović.
Đukanović pitanje inicijative „mali Šengen“ objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logično postavlja kada, kako kaže, kao otrežnjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja „nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme.
„Nismo, izgleda, svi jednako jasno shvatili i prihvatili da su u međuvremenu nastale nove nezavisne i suverene države, koje se moraju međusobno uvažavati i, polazeći od toga, graditi viši stepen poverenja i saradnje, što će olakšati život našim građanima“.
Mali Šengen već postoji
Da li to znači da ideju malog Šengena vidi kao velikosrpsku?
„Nije reč o tome. U odnosu na ideju malog Šengena, kako sam već kazao, imali smo dilemu vezanu za njenu svrsishodnost, ali i napomenu svim partnerima u regionu i u EU da ta inicijativa ne bi smela da posluži kao supstitut za EU integracije. Dovođenje u vezu malog Šengena sa aktuelnim odnosima između Crne Gore i Srbije nije slučajno, zato što mi politička racionalnost govori da o višim nivoima međudržavne i regionalne saradnje možemo odgovorno govoriti nakon što svi prethodno konzistentno, na svakom pitanju, demonstriramo da prihvatamo i poštujemo nezavisnost i suverenitet svake od naših država“, obrazlaže crnogorski predsednik.
Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dveju susednih država, koje respektuju zajedničku istoriju.
„Želimo prijateljske odnose dveju susednih država, koje imaju puno istorijskih i aktuelnih kulturoloških bliskosti, želimo odnose međusobnog uvažavanja dveju nezavisnih i suverenih država“, poručuje Đukanović.
Negativno bih gledao na privatnu posetu Vučića
Na pitanje da li namerava da poseti Srbiju, s obzirom na to da mu je takav poziv javno uputio Aleksandar Vučić, odnosno može li predsednik Srbije očekivati sličan poziv, pošto mu je na neki način upućena poruka da nije dobrodošao u privatnu posetu na Badnji dan u Crnu Goru, Đukanović kaže da je spreman na razgovor.
„Znam da imam otvoren poziv. Isti takav otvoren poziv ima i predsednik Vučić. Prema mom sećanju, predsednik Crne Gore je poslednji bio u zvaničnoj poseti Srbiji, što znači da bi sada trebalo da predsednik Srbije poseti Crnu Goru“.
Dodao je da je u svim razgovorima koje su do sada imali on i Vučić potencirao otvorenost tog poziva.
„Pogledaću. Ako taj poziv nije i formalno upućen, on će uslediti“, poručuje Đukanović.
Kada je reč o negativnim reakcijama na želju predsednika Vučića da ode u privatnu posetu u Crnu Goru na Badnji dan, kaže da nije bilo nijedne negativne reakcije zvaničnika Crne Gore.
„Nisam imao najavu od predsednika Vučića, između ostalog i zato što sam u tom periodu bio izvan Crne Gore, ali svakako ne bih imao negativan stav prema tome da predsednik Srbije bude u Crnoj Gori u privatnoj poseti, kada god on to želi, kao što se to pravo, pretpostavljam, podrazumeva i za mene i druge zvaničnike Crne Gore kada je u pitanju Srbija“, zaključuje Milo Đukanović.
